Просветни гласник

614

РАЗНИ ЗАПИСИ

Задруга је у спаком од досадашњих кола спојих књига дала више но што је обећала. Тако је место обећаних по шест књига у шест табака дала у сва три кола по седам књига и то: у првом колј са седамдесет, у другом са сго и у трећем са сто табака, а уз то увек књиге у лепом трајном повезу тврдим корицама, што није ни сбећано. То је чињено из захвалности на леном одзиву добротвора и осиивача. Желети је да тај одзив и од сада буде такав, да Управа може давати задругарима више но што је Правилима обвезана. Заслуга је за овако леп успех Задругин, поред живе свестн нашега народа, и свију њених повереника, који су одано и искрено, често пута са самопрегоревањем и борећи се с многим незгодама, живо радили на прибављању што већег броја задругара. С тога Управа, поред захвалности свима задругарима, са захвалношћу помиње све поверенике и, према чл. 17- Правила, предлаже Скупштини да са овог места јавно призна досадашњи труд овим задругиним повереницима, који су за сва три кола непрекидно радили и прибавили просечно бар по 50 задругара: Девојачкоме Друштву у Вел. Кикинди; г. г. Димитрију Тричковићу, проФесору у Крушевцу; Јевти М. Павловићу и Компанији, трговцима у Београду; Јовану Бућину, пароху у Дубровнику; Михаилу Бобићу, проФесору у Смедереву ; Павлу Поповићу, проФесору на Цетињу; Паји Марковићу, проФесору у Карловцима; Радивоју Поповићу, учитељу у Митровици; Светозару Брашоваиу, учитељу у Вел. Бечкереку; Стевану Шимићу, пароху у Стар. Пазови, и Тихомиљу Р. Остојићу, нроФесору у Новоме Саду. Задругу су лепо пресрели и помагали: и државни чиниоци и новинарство. Краљева влада указивала јој је своју помоћ, кад год ју је Задруга тражила. Тако је председник Министарског Савета и Министар просвете и црквених послова пок. д-р Лаза Ђ. Докић, по молби Управе, изволео за годину дана ослободити тајника од половине школских часова, те тиме припомоћи бржем раду Задругину. Пређашн.и Министар народне привреде, г. Лазар Р. Јовановић, одобрио је Задрузи бесплатан пренос књига по свој Краљевини, те је тиме приличну суму издатака уштедио Задрузи и олакшао распростирање књига по Србији. Данашњи министри просвете и унутрашњих послова изволели су препоручити Задругу својим подручним органима, наредивши свима школама без рпзлике, да сваке године за своје књижнице морају набављати задругина издања. Сви српски листови, готово без изузетка, стално су поклањали Задрузи своју пажњу и били

су, поред повереника, непрекидна веза између Управе и задругара, те су тиме и задатци Задруге постали познати готово у сваком српском крају, камо српска реч слободно допире. За такав рад, којим се чини услуга народној просвети и српској књизи, припада нашем новинарству свако признање и захвалност. И ако се Управа свим силама старала да на време буду штампане и задругарима разаслане Задругине књиге, ипак се ни код једног кола до сада то није могло постићи. Томе је узрок превелика множипа државних и приватних послова у Државној Штампарији, где је Задруга почела штампати своја издања. То је учинило те се задоцнило са штампањем књига првога кола, а то је опет повукло за собом задоцњење другог и трећег кола Задругиних књига. Треће коло још и с тога, што писци »Историје Српског народа«, због болести, нису на време били готови с рукописом. Ну Управа се нада, а и стараће се, да тих задоцњења више не буде. За овим се у извештају ређају издања Задругина, која су позната задругарима и читаоцима овога часописа. Даље се у извештају вели: Начела, која су постављена о издавању књига у Правилима и у првом Позиву упућеном свему српском народу руководила су Управу у избору књига. И при штампању другог и трећег кола Задругиних књига, главна је пажња обраћена прештампавању старих писаца. Тако је довршена у првом колу почета автобиографија Доситијева и „Драматски списи« К. ТриФковића. Даље је Управа штампала од старих писаца »Мемоаре" проте М. Ненадовића, историјски извор првога реда о једном од најкрупнијих догађаја у нашој историји, пун верпих дата о нашим великим претцима, достојна сваког угледања, а написана богатим, једрим и чистим језиком. Зналачка редакција г. Љуб. Ковачевића учинила је, те је овај спис још више добио у својој вредности, те чини част Задругиним издањима. Од данашњих старих песника, Управа је штампала »Песме Јована Илића«, једног од најзнатнијих живих представника правца, који је завладао после победе народнога језика и који се користио и угледом на народну појесију. Из истих побуда штампапа су и »Два Идола" од Б. Атанацковића, најбољи спис из приповедне књижевности до новога реалнога правца. Осем тога овај је спис пун искренога родољубља и народнога поноса. „ Антологија Дубровачке Лирике", у стручњачкој редакцији д-ра Милана Решетара, учиниће лепих услуга нашој књижевности, пошто је дубровачка књижевност слабо позната данашњем поко-