Просветни гласник

1'адња главнога т1п 11осде мадо опет: »Кад ,иа место стиго Где му каза Вог Насл'аг'0 је дрва вез'0 сина свог." Доцније олет: »Стој не еољ Авраме Драгог сина свог По мени је теби ово реко Вог." Па иосде једног Стиха: »Ено тамо овна Па закољи тог За твогасе сииа Иостарао Вог." I1 на посдетку: »Аврам закла овна Како рече Вог Спади га на жртву Место сина свог." Додајем да у цедој песми има 18 строФа, а од тих ево овде су 8 исписапе. У песмп „Туга и бод над гробом великог срп. јунака Ђ. Хорватовића", несник се је пребацио у свом патриотском заиосу и нехотице. »Да си пао покрај Обилића Ти нам беше ка Обилић славан Хајдук Вељку, Синђелићу равап Као они да си и ти пао Не би нама толико било жао." Иесма не добија ништа тпме што иевач износи жељу да бп иокојннк требао да је погннуо на бојном пољу — ма да се у томе јунаштво баш и огдеда а вређају се успомене на веднког нашег војсковош — а то неснпк није сигурно ни сам хтео. .Поздрав Новог .1ета Сергију Еаћанском Архим. Адмипистратору Еиархије Горњо -Еардовачке" није за ђаке основних школа, јер је исиисана стидом који је владао нре Вука и Данпчића, а нпје ни у стиху, већупрози. Један кратак извод. „Ти не вдастелине црковнп! не таштих објештанпја и ведехваленија праском, не Ода, нит Идијада поплавом, нит' красноречија нит' ведерјечија шумом но као бдаг ЗеФир ступаш" и т. д. Тако исто је иаписаи Одговор Еаћанског пароху Мидутину Тесли. Уотгште у свнма песмама религпјског карактера као п у посветама и поздравпма црквених ведикодостојника употребљенп су мпоги изрази н речи из црквено-сдовепског језика, које ученици основних шкода не могу разумети, Ево некоднко примора:

ктног савета 337

„Сваком дајеш науку праву аишту нам здраву" стр. 52. „И науке лепе, којом нас очара, људе, избрап сосуде" стр. 52. „Где си висирепи високи уме, Божијега сдова здатоуста речп? стр. 55. „Освештаиа од Христова љета" стр. 14. „Мирис цвета селног бедог крина" стр. 12. „Еако да се коснем твога теда н оиојим етрасти исходна оиела!" стр. 11. и т. д. Погрешака противу граматичких правида тодико има, да би требадо утрошити цео табак артије, ако би се исписале све. Ну ми ћемо исписатп само некодике, које се не смеју дозволити нпкако у књизи која се даје шкодској омдадини. Тако песник: 1.) редовно спаја свезу ли са гдагодом у реченицама, које се исказују у облику питања. 2.) Песник редовно попуњује зев у глагодском придеву прошастог времена са ј, н. пр. бијо, номолијо, причестијо, утешијо, -походијо и т. д. 3.) Нр.н) ретко где апострофује сдово које је избачено тб.тиме накарађује речи. 4.) ()собене, именице иише без икаква рачуна час ведиким час мадим сдовима, тако да има примера где су У једној реченици од две особене именице једна написана ведиким а друга мадим сдовом. 5.) Многе придеве, као хришћаиски, српски и т. д., пише ведиким словима, а тако ието и заједнпчке имепице, као апостол, куда, цар, краљ, књаз, давор и т. д. 6.) Заменпце твој и свој пише без ј у свнма иадежима осем ирвог. 7.) Сиаја редовно у будућемвремену и где треба и где не треба помоћнп гдагод %. Осем ових погрешака, које се систематскп понављају у свакој песми, тушта је погрешака које се не могу подвести под те рубрике, јер се јављају снораднчно овде онде. Тако н. ир. „У туђем свету на туђем (м. свом) нугу им'о си краљу невољу љуту." „На бурном мору би одан (?) беди..." „крајно" (м. крајње). „два сдуге", „спасенпја" (м. снасења) „два годубчета" (м. два голупчета) „мијо" (м. мио) „српска војевода" (м. српски војевода) „која раја пишти" (м. како раја ппшти). „Нашој неслоги" (м. несдози) и т. д. Из свега овог што је наведено мишљења сам да ова књижица „Спеви" ие би требада да се лрепоручи за покдањање ученицима основних школа о годишњим иснитима. Гдавном Просветном Савету захвалан на поверењу и почасти, 2. маја 1890. год. У Београду: Мих. М. Станојевић с. р. учител.