Просветни гласник

336

Оваква једна књижица, у којој би се иред иашу омладину изнеле слике ираве иобожности, љубави н оданости ирежа нашој матери св. православној дркви, поуке о познавању Бога и дужиости према њему и ближњима нашим, затим примери родољубља п пожртвовања за свој род — не само што је важна него .је баш и преко потребна, нарочито у данашњем времену, када се на развитак' патриотских и религијских осећања не обраћа, ско}>о никаква пажња. Осем тога овакваједиа књижица послужнла би и моралном и естетичном циљу у васпитању. С тога сам. се ја веома зарадовао појави ових „Спева", чим сам пм садржину прегледао. Песма је најзгоднпји облик умних творевина, којима се утиче на срце и вол>у, а за дсцу, која се налазе у оном перподу природног развитка, у коме се Фантасија буди н развија, песма. је веома иодесна за развитак осећања како интелектуалних тако II моралпих, естетичких и националннх. Разуме се да и песма, као и остала лектира, која се пружа дсцп. може дејствоватн корпсно на њихов дух и срце само тако, ако је иаписана онаквим језиком каквим је деца могу разумет.и и ако је у њој онакиа садржина коју оии могу савладати. Ењижица г. С. Болманца носи наслов „Спеви" — али какви и за кога, то нам он нпгде не каза. У својој уводној песми , којом пропраћа пуштање њених друга ,у свет бели", велн за њнх само: »Пођ'те у свет бсли Посдужите својој цели! (Ал' којој?) 0бук'о вас несам сјајно Но и голи иесте крајно (!) Да ј е чисто да ј о дело (?) То је прави сјај одело! Тако иођ'те у свет бели, Пођ'тс ио свом милом роду Где брат с братом љубав дели То вам желим па походу! Свакн ће лако појмити да није свеједно: дати књигу неку , која је за људе — деци, и обратно. Пстнна деца, која су савладала механнзам читања, чптаће сваку књигу, која им се нружи, као н људи алн да лп ће им од тога читања бити какве користи? Књига ова писана је за људе — а на децу се је помислило само онда кад се је упутила Министарству иросвете за одобрење да се може преџоручити за поклањање ученицима основнпх школа о годишњим испитима! То ће се впдети п из наслова впше иесама, а нарочито: „Свештеницн на дело" — у којој се нозивају свештеници на делање у Винограду Господњем, „Поздрави Њ. Б. Краљу Александру", „Епискону Нншком Господииу Инокентију", „Архпмандрнту Сергију Каћанском", „сузе благодариостп над гробом истога и т. д. Али пмају и 3- -4 иесмице, које као да су и деци намењене. То

су: „Знање", „Савет Омладини", „Добро ђаче" и — „ Свети Сава." Писање песама за децу, и ако се на први поглед чини лак посао — спада у најтеже нроизводе умстиичке радљивости. За то се ретко ко и лаћа тог неблагодарног посла. Много их нма који воле децу, и много је певато о децп — али деци мало је певато. Па и од онога, што је пружено у томе погледу децн код нас — ма да су се, срећом, у та-ј носао нодухватили наши најбољи песницн — ниак има много и много што бп се пажљивом иедагошком критиком пребрало и отурило на страну. У песмама г. С. Болманца — па баш и у онима, које су деци намењене — нема ии дечјег језика нп садржине коју онн могу схватити и разумети. Узмпмо за нрпмер несму „ Знањс." »Ко има знања Тај има среће Тај и и кад умре Умрети пе&е" (?!) Чак у гдекојим песмама нема нн оног слика, који се у иесмама мора да појављује: Н. нр. „ Гробље" »Где мртва тишина и вечни поко.ј влада Где крст до крста, тужпи споменици стоје Једпп оиали, трули и леже ио земљи ко робље (?!) — зовемо гробље. »Бити на гробљу, обићи гробове својих мртвих II видети где под кртином земље леже И вечни сан бораве по наредби неба обићи — треба !'< Да оставимо иа страну што је у сваком рсду но 13 слогова — чнмс је и читање н свеза мцслн веома отежава — овде се видп и оскудица дара несничког а И веома слаба логика. По свима песмама уовнм „Сиевнма" судећнкао да песник ннје одавна нознат са тпм занатом, јер п по самој тешкоћи састављања стихова, а и по врло узаном речнику његовом — писац је на многим местима врло неспретап. Да узмемо за пример „Аврамову жртву." Кад се је јавио Бог Отаца наших Авраму „што му беше мио »Рекао му је Вог Спали ми иа жртву Исака Милог." Одмах у 3 строфи ниже стоји: »И место му каза Жртвеника 1>ог Где да спали Исака милог." Иосле дветри строФе онет впдимо псте стихове: »После трећег дана Путовања свог Аврам спази место Где му каза Ђог."