Просветни гласник

43*

радњл г.1абн0га пг

1'ОСВЕТНОГ САВЕТА

335

с црквом и њеним учењем. Ако иак и иоред ограмичене сдободеу кретању садашњи књижевни језик у „Хришћанском Катихизису" добије пристојно место, не само да ће му бити лакше одговорити својој намени — да буде „ирва настава у православној хришћанској вери", пего и другим захтевима, којп од школске књиге траже да хармоиијски ради на заједничком носду, не рушећи и обарајући оно, што би други подигли, као што у нас често бива. Колико сам из преглсда овог рукописа могао видети, његов је писад одговорио што може бити савесније свима захтевима, а колико је стајало у његовој власти. Само летимичан поглед на језик овог рукописа могао би уверити, да је његов писац с много више обазривости и нажње радио свој посао но многи световњаци, а примера не треба наводити, јер их је пуна-препуна школска књижевност. Неколико напомеиа, што ћу их изнети, иду у ирилог самој књизи, да јој језик постане још чистији. Писац нпше Мојсеј, а у Даничићеву п Букову преводу као у жнвој употреби има Мојсије; исто тако није обично, а не одговара гласовним законима нашег језика иисање Самисона (8. стр.). Место Ветилуји има Даничић Ветиљ (10. стр. рук.). Писац се не одлучује за васиона или васелена и отуда изведенп придев; шта је правилно, показао је пок. Ј. Бошковић. Не одговара законима срнске творбе сложених речи никео-цариградски, треба никејско-цариградски. Често се нисац колеба у употреби заменичких а и именских адјектива посесивних: његовом и његову, Христова и Христовог. Исти случај имамо код Духа Света место Духа Светог, где је одређеии придев. Писац има глаголских именица од перфективних глагола: освојење, стриљење, исцељење, извршепе и т. д., од којих су неке задобиле грађанско право, и ако руше складност. Пошто је писац при руци нмао само руску литературу, у његов су се језик прокрале погрешке, из рускога пренесене: страдалник, земни, исходи, ваилотити се, чудесно (ас1ј.), усљед, саоиштава се, у одсуству, неоиходна, снисходити, срество, иредосеКати, наравственим, склони, богоиоштовање, расколници, кривоклество, иребжа, обет, својствено, иротивириродни, иконоиоштовање, односи се, јелоосвеКење. — Треба и неке трагове германицизама уклонити, и ако су уобичајени у обичном књижевном језику и говору: садрже, налазе се, важе, дотични, следеЛе, иостоји, извесан ит.д. Да споменем и неке правописне грешке: надириродни, сува, наранио, издануо, науди, ироклетство, .јер иначе свуда без т. Даље не одговара духу срнског језика обрт у очи или у одсуству некога , нити сложена реч злоуиотребљавање (опет према руском), богохулство. Поправити распо-

род речи на стр. 65.: с одређивањем еиитимије и т. д. Још би требало објаснити или заменити речи туђице: догма (стр. 14.), интрига, ад, а и исалм. Можда бн најносле требало обратити пажњу и на употребу речп раван, весник, ио биКу, окусити илод (у Данпчића^одј, обласни. — Неке сам грешке понравио у рукопису, за означај облика унотребио н акценат, везао цртицом неке аиозитивне склопове: Бог-Отац и т. д. Из овога може Главпи Просветни Савет кидети, да је ирема приликама п природи предмета језик „Хришћанскога Катихизиса" добар, а што има погрешака, сне се могу поиравптн, а ко није без греха? Захваљујући Главном Просветном Савету на пажњи, остајем увек на услузи Београд, 8. маја 1896. год. Сииа Н. Томић с. г. проф. I гимн. Према реФератима г. г. реФерената Савет је одлучио: 1., да се ово дело за школску иотребу може штампати о државном трошку с тим, да писац ирп штампању има на уму напомепе изложене у реФератима; и 2., да се г. г. реФерентима за реФеровање у име хонорара да свакоме по (50) иедесет динара. VII Прочитан је реФерат г. Мих. М. Станојевића, учитеља, о „Спевима" г. Стевана Болманца, свештеника, који је ово своје дело понудио на откуп за поклањање ученицима основних школа о годнјпњим испитима. РеФерат г. Станојевића гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет у седници својој од 15. марта тек. год. одлучно је, да ја ирегледам књижицу „ Спеви Стевана Болманца, свештеника александровачког", и да о њој поднесем мишљење: да ли се може препоручити за иоклањање ђацима осн. школа. Одазивајући се са захвалношћу тој почасти, слободан сам иодиети Главном Цросветном Савету о горе поменутој књижици своје мишљење у овоме: „Спеви" г. С. Болманца садрже 30 разних, већих и мањих иесама, од којих су 14 религијског каракгера, 6 патриотских, 3—4 намењене омладини, а остале су посвете и поздрави разним великодостојпицима и разне рсФлексије. Ова подела није у књизн овако изведена, као што самјеја исписао, а то је могло бити.