Просветни гласник

» 364

НАУКА II

НАСТАВА

Ј. СтејиЛа и др., с друге стране. Сва материјална моћна средства : богатство, власт па и већина образованога света с ночетка беху на страни Вукове опозици.је,. која не бираше оружја, којим ће се у борбу уиустити. Као најглавнији аргументи иротиву Вукових реФорама истицани су: да Ђук отуђује малену гриску књижевност од „славенске" зајсднице и да ради да ареведе Србе у католичку веру. Отуда потекоше многе забране и сметње штампању и растурпвању Вукових списа. При свем том Вук не клону духом. већ п даље неуморно рађаше у истом правцу. До почетка петога деценија овога века скоро се може рећи, да Вук не имађаше правих, одушевљених, следбеника, или, ако их је и било у малом броју, оип се не истакоше никаквим важним радом. Заслужује да се спомене књижица Адама Драгосављевпћа, под именом : „ ПостанакГ славенски слова или иисменостГ каква е и каква треба да е у србскомг езику, Веоград 1840.", која стоји на гледипггу Вукових реФорама, понавља Вукове мисли и аргументе и пледира за њнх, алијезиктога сиисаније 4нст од иримесе словенске и пнсан је старим („славенским") нравописом. С тога се, ваљда, овај снис пе цени много, на се ретко где и помиње. У сиојој књижевној борби, као и у целокуином раду, Караџић се с почетка више ослањаше на своју здраву намет и арактично знањс народнога језика, него на граматнчку спремност и знање. При свем том он задобиваше у иетом деценију овога века сво више присталица и следбеника, поглавито у омла. дини, која, нристајући уз Вуков правац, ношаше на њеГону сграну не само својс младиКско одушевљењс, него у исто доба и филолошку ученост. У колу те омладине беше и наш Ђуро ДаничиК, доцпије прослављепи научник српски. Као учепик Вука Ст. Карацића, Даничић с почетка помагаше своме учитељу у његову раду, док не осети у себи доста моћн, знања и воље, да може и сам писати о језику, па одмах у ночетку свога књижевнога рада ставп се на браник Вукових мисли и роФорама у језику и иравоиису. Књижевна радња Ђ. Даничића врло је плодоносна и дубоко научна. Плодови те радње деле се у две главне групе: 1., лингвистичку и 2., фнлолошку у ширсм смислу (старинарску). 1. У делима ирве гру$е Даничићје па Вукову темељу створио величанствену зграду „ Науку о Сриском Јсзику." 2. У свези са радовима ирве групе он је издао на свет најважније српске књнжевне спомеиике старога доба.

Већ нрви књижевни рад Даничићев нанесе Вуковим противницима тако силан удар, да их збуни, растроји, па најзад се почеше и повлачити са књижевнога бојишта. Витка би решена у корист Вукових реФорама. Тај први спис Даничићев био је: - Ра.т за сриски јсзик и иравоиис, у Будиму 1847." То је иовећа брошура која је иисана као одговор на „ Утукљ /ИбзикословнипМ.СвстиИа II. Сад 1846." Списовај састоји се из три одељка: У ирвом одсљку Даничић дубоким паучним разлознма нобија Светићева домишљања о разној употреби и изговору слова: г, 1, ш, шп, г, ш и п, која су српском језику непотребна. У другом одељку научнички потнрс Светићево умовање о „коренитости", по коме Светић изнутрашње претварање сугласника (укорену) допушта, а код спољашњега не допушта. Изневши ирло.јаке и схватљиве разлоге, Даничић доказује: да сс иретварање сугласника ио својим законима мора иризнати и вршити исто т <1Ко и на крају, као и у унутрашњости речи. У треКсм одељку оне расираве обара Даиичпћ Светићеве заблуде и погрешно схватање о иостању н значењу речп у српском језику, и брани убедљивим разлозима Вуково мишљење, да сриски књижевни језик треба чистити од туђих рсчи и израза, кад озвачавају нојмове, за које и наш језик има и лепих речи и израза. Научна моћ убеђивања и дубоко филодошко знање Дапичићсво — одлике овс раснраве — прекинули су дуготрајпи књижевни рат у корист Вукових ногледа на језик п књижевност. Резултат борбе тајје, даје ЈЈукова странка иридобила много ученика и иристалица, особито у млађем нараштају, а противничка странка бројем присталица нагло опаде, јер се не могаше више борити својим неоснованим „језикословпим ситницама" и досеткама нротив дубоке Филолошке ученостн и науке, коју представљаше 13. Даничић. Ну, почетак свога творбеног рада учипио је Даничић својом „ Малом Сриском Граматиком", коју наштамна у Вечу 1850. год. То је први иочетак, коме на брзо следоваху много важнији и већи радови, јер и за ову сс Даничићеву граматику може рећи што и за Вукову прву „Писменпцу" од 1814.: да је први покушај. У њој већпровирује историјска основа, које се Даничић држп доцније у свима својим лннгвнстичким делима. Право научно обрађивање граматике почпњс Данпчић год. 1851., када наштампа своје расправе: „Нешто о срискијем акцентима (у Миклошићеву зборнику „бћтзсће ВЉПоШек I," а продужено у „Гласнпцима Срп. Уч. Друштва".) За овим му долазе важне расправе: „ Прилог за историју акцснтуацијс хрватскс или срискс" (латиницом у „Нас1п