Просветни гласник

РАЗВИТЛК огдоке ГРЛМЛТИКК, у ОВОМ ВВКУ

865

Ји§о|1. Акас1ет.); „Разлике измеђц језика срискогаи хрватскога" (у Глаенику Срп.. Уч. Друштва); т Срисџа дсминуција н аугментација и (у Гдасиику) и т. д. У свима овим расправама Дашпић је увек кратак и јасан. Он износи иред своје читаоце само чињенице и оставља их да саме говоре, да читаоци сами нз њих изводе правила и закључке. Граматпчка обрада српскога језика, која је отпочета са „Мадом Срп. Граматпком" од 1850., настављена је монументалним дедом, које истаче Даничића у ред првих научника целога сдевенскога племена. То је његова „ Срис-ка Синтакса", која угледа свет у Београду 1858. године. Она је штампана старим иравописом, правописом против воље самога Даничића а но вољи тадашњих просветиих власника, јер друкчије, због своје опширности и трошкова који беху у изгледу око штампања, она се не би могла за врло дуго време ни јавити на свет. Овим опширним делом Даничић је првиу Срба почео обрађивати овај део граматике (сиптаксу), иемајући пред собом никакво.г израђеног материјала нити претходника. Према томе може се дако закључити кодикц је труда и времена морао писац удожити у овако тежак посао. У овом деду Даничић је свестрано обрадио употребу иадежа без иредлога п са иредлозима, чиме се српски језик иајвише раздикује од свију сродних му (сдовенских) језика. Употреби падежа претходи врдо важан иристуи, у коме се говори о реченицама у опште и њиховим саставним дедовима, о иодеди реченица по значењу п њихову скдопу, а затим долази главни део, у коме је Уиотреба иадежа научнички претресена до најмањих ситНица са свима значењима у иравом и иренесеном смислу. У томе посду Даничић се сдужио обилатим изворима из народних умотворина и делима најзнатнпјих старијих и новијих српских књижевника (и дубровачких), а гдешто п старосдовенским текстовима. У потврду изнесенога нравида уза сваки чланчић, наведено је мноштво примера, који су бнранп са ведиком тачношћу п онрезношћу. Појаву ове важне књиге симпатично су поздравиди сви највећи европски фидолози (Миклошић, Шдајхер и др.), хвалећи ово дедо као најбоље што га словенске књижевности имају. ПоштО су Вукови противници изгубидп бнтку на књижевном пољу, у јавности, повукли су се са јавнога бојншта; они отпочеше водити противу Вукове странке тајну, закулисну борбу, и заклоншне се за власт, користећи се нерасположењем владајућих кругова према Вуку и његовој странци. Отуда нотекоше званичне забране штампања и растурања свнју списа, који су штампани Вуковим иравописом. просветни гдасник 1896. г.

Тако 1832. год. изашла је прва забрана, која је носде нооштрована и 1850., 1852. н 1858. Тиме со даје објаснити и то, што је Даничнћсва „Синтакса" штампана у Државној Штамиарији у Београду а при том старим нравонпсом. „Мала Српска Граматика", ма да није служида као уџбеиик у нашим шкодама, инак је редативно брзо расиродаиа и,. ио речима самога нисца, ,свесе више тражида." С тога је 1868. нздаде Даничић на ново ади сасвим нрерађену, као треЛи део „Српске Граматике", а под новим именом „Облици Срискога Језика." Прерада је извршена према новом знањуи граматичком пскуству пишчеву. У њој се види, како је Даничић за кратко време учинио ведики напредак у својој науци. У овој књизи Даничић стаје већ на научно земљиште, на коме га видимо у свима нознијим му дедима. Тако: У иристуиу ове књиге дели речи на ироменљиве и нсароменљиве. Сваку реч раздаже иа њене саставне делове: основу, облик и наставак. Прелазећи на подеду именица деди их најнре ио родовима, а затим на оне без наставка у првом падежу и на оне са наставком у том падежу. Заменице деди иа заменнце са родом и оне без рода. За глаголе узео је МиклоишКеву иоделу на 6 врста према .наставцима, којима постаје основа начина неодређенога. Врсте гдагодске деди на раздеде према основи времена садашњега. Као што се зна, то је нешто ноправљена деоба гдагола чешкога Филодога Добровскога, коју су усвојили свн виђенији граматичари словенски. У додатку ове граматике говори се о гдагодима, који у садагињем времену не примају никаквога наставка, а напосдетку о сложеним глаголским облицима.*) Ова Даничићева граматика примљена је од страие омдадине са одушевљењем, ма да су проФесори, нарочито старијп, биди противници Вукови и Даничићеви. Она је растурана брзо и до данас је прештамнавана седам иута и Лирилицом и латиницом, ма да због познатих забрана не би никако одобрена за уџбенпк све до године 1874. За све то време као уџбеници сдужиде су граматике писане по старом начину и правопису без икаквога система, или су проФесори своја предавања диктовади својпм ученицима и иредавади по тим рукописима. Забраие и друге за књижевни рад неудесне прилике у Србији нринудише Даничића те 1865. год. иређе у Загреб на позив владике Штросмајера, и тамо продужи свој научни рад, штампајући своје важне расправе у „Вас1-у Ји§оз1оу. АкаЛеппје", и „ ВГаппата." *) 0 овој књизи биће више говора међу уџбеницима за средње шкоде.