Просветни гласник

366

НДУКА II

НАСТАВЛ

Вративши се из Загрсба (1873) Даничић за кратко врсме обогати нашу књижевност новим научним делима, каквих ретко имају многе старије и богатије књижевности других народа. Тако: Год. 1874. изађс његоио важно дело: Ђ Историја облика сраскога или хрватскога језика", Београд 1874. Ово је дело израђено на строго историјској основи и износи нам живот иашега језика од најстаријих времена, нз којих су нам остали писани споменици, па до свршстка XVII века, када је мењање облика у главноме бнло завршено. Ова пам .Исторпја об.шка" јасно показује иостајање и варирање облика: номиналних, ирдпоминалних и сложених, са једним додатком постајања заменичких облнка бсз рода п бројнах. Друга половпна говори о образовању свију глаголских облика и то: инфинитива, аориста, имиератнва и свију аартицииа. Образовање свију облика доводи се још од најстаријега ирајезика,\ заједничког свима плсмепима индоевропскога стабла. Поред свакога облика казује се најпре како јс он гласио у најстаријем језику, како у словенском, и којим сс путем променио у облик срискога језнка. За.тпм пратп поступне промене српских облика, од кад се за њих зна по књижевним споменидима па све до краја XVII века, до кога је времена по речима самога писца „ у сриском и хрватском језику веК било свршено, ако и наје свуда иреовладало све, чим се садашњи облици његови разликују од старијих." Прн претресању појединих облика писац је водио врло тачан рачун о хронолошком реду, у које сс време и у коме спомснику или писцу налази овако или онако употребљен који облик. При томе послу је наведено тако много примера за сваки облик пз разнога доба, разннх писаца и споменика, са таквом пажњом и онрезношћу, да се човек мора дивити оноликој начитаности и истрајности писца овако тешкога и заметнога иодузећа. Осем у новије време штампаних старих текстова и позпатијих рукописа, Даничић је употребио још и велики број ретких старих, далматнпских и млетачких штампанпх дела п рукописа, тако да се може казатн да је у тој књизи уједно скупљено свс најдрагоценије језиковно благо српско свпх прошлих векова. Годнне 1876. појавп се на свет ново, такође врло знатно, дело: „ Основе срискога или хрватскога језика", Београд 1876., у коме делу Даничпћ научнички претреса постајање именских оенова ерпскога језика разним наставцима непосредно од корена („примарне основе"), а затим од готових основа ( ; ,секундарне основе"). При томе своме послу он се ннје задовољио тим, да за базис свога испитивања узима корене и наставке са чисто словенскога

(ужега) земљшпта, већ п једно п друго доводи још нз заједничког ирајсзпка индоевроискога стабла. С тога сс многи, нарочито словенски, лнигвистичарп (Миклошнћ, Јагић) нису у томе иитању слагали, са Даничићем, доказујући да би много корпспије бнло дајс сс Даничнћ ограничио само на земљнште словенске заједнице. При овоме послу нисан, је имао пред очима садашњи народни говор, какав се Налази у Вукову Речннку. Према томс све језиковно благо српскога народа у томе јс дслу брижљиво подвргнуто научној анализи. Свп су наведени примери поузданп и снабдевени тачнпш нагласцима, а узета су у претрес н властита имена. Позајмљене речи из туђих језика иоређане су засебно испод правога текста. На крају књиге налази сс Региетар свих корена и свих речи, о којпма сс говорп у тој књизи. При овоме послу Даничић се — као што, сам у нредговору вели — нослужио сличиим делом немачкога Филолога Августа Фика 1 ). Кад се Даничићсво дело нојавн на свет, ласкаво је иоздрављспо од стране свнх најзнатнијих евронских научника. В. Јагнћ овако иише о Даничићевпм дслнма .. Исторцји облика" ц „Основама": „Знанствено испитнвање српскога или хрватскога језнка тако је знатпо унапређено горс номенутнм Данпчићевим делима, да у овај мах ниједан словенскн језик није у стању показатп тако тачна п тако врсна дела о овпм деловима граматике." (Наставиће се).

ЗНАЧАЈ ОЧИГЛЕДНОСТИ У НАСТАВИ од А. Симоновича У носледње доба очигледност у настави добива све већу н већу важност. „Дајте деци очигледне зачеткс, живе утиске, а не мртва слова. ИГколама су потребне збирке, музеји, екскурзије, слике п т. д., ане књиге исамо књиге." Тако говоре представннци појединих нровинција. Начело очигледносги треба да јс у унотребп кроз све наставне курсове, почев од најнижег па до највишег школовања. По себи серазуме, да очигледпа настава има највећу важност у основној, почетној настави. У основној, елементарној, наставн очигледност мора да поставн трајан основна којемће се зидати велико здањс аистрактннх појмова. Обучавати очигледно значп обучаватн саобразно са природом. Обучавати саобразно са захтевима природе значп ићи у иастави оним мето') Уег§1е1сћеп<1ез \Убг4егћисћ с!ег 1п<1о§'егта1П8сћеп 8ргасћеп Егб4ег ВапД. — 1)пиег Вапс! (ЈбШпдеи 1874.