Просветни гласник

368

ПАУКА И НАСТАВА

своје куће попуни, опда је шкода дужна да то учини пре почетка саме наставе. Ако дете додази у школу са довољно речи и довољном кодичином представа, онда је шкода обавезна да даје нову храну ради уређиваља представа нових, потнуних и раздичитих, а не само гдасне представе, т. ј. представе голих речи. Не треба, иапример, чнтати чланак о магнету, аеговим особинама, а да се при том не покаже деци сам магнет и комиас; несмисдепо је читати о свнденој буби, ако дете пре тога шгје видело ниједне бубе; о листу, ндоду, прашницима код цвећа, не показујући деци те делове, а пре свега. сам цвет. Сеоском ученику треба показати варош, зборишта, историјске споменике, штампарије и т. д.; а варошком — села, поља, луг, шуму. Све што се види треба ученик заједно са учнтељом да посматра, јер на тај иачин учптељ донуи.ује знаље поједипостнма, које су доступне дечјем расту, а ученици то исказују усмено иди иисмено. Таква се настава зове очигдедна, жива, која искључно стоји у иротнвности ирема оној настави, која се даје самом књигом, писмено и голим речима, која утиче на саму памет, немајући никаквог надражаја, никаквог метода, који би нрипомогао да се упамтн и очува оно што се на тај начин стекло. И ако је очигледност врло старо начело, ипак је оно — вечито ноко начело. Још у стара времена уношене су н сдике у књиге за децу једино у циљу очигледности. Данас, кад су путови саопштаваља одакшани и када се лако могу добити разповрсни ирнродни производи, не треба се ограничити на саме сдике, већ показиватипомогућствуувек стварни предмет. У колико слике увеличавају интерес т. ј. нажљу дечју према књизи, у толико више истински, стварни нредмети увећавају пажњу у настави. Пробудити пак у ученика интерес при настави, значи урадити већи део целокуине обуке. Очигдедној се настави чине оваки нрнговори: ако се детету сав уџбени материјал ноказује очигледно, онда се неће навикнути на апстрактно мишљење — постаће реалист па штету идеадног погледа на свет и живот. Ну, ми смо већ раније рекли, да су очигледпе представе онај основ на коме се ностојано може развијати наука; али, разуме се, да, ако се само ограничимо на основ, а не обратимо пажњу на даљи развитак образовања, онда ц поред доброг оспова ие може бити никакве користн. На жалост, очигледност још није ушла у крв оних лица, којима је дужност да другога уче, те с тога и књига и мртве речи и даље продужују живот у осноиној настави, како у школи, тако п у кућн. За даровитију децу то нема баш толико судбо-

носнога значаја као за слабију, неразвијепију, која, имајући врдо скучену количину (резерву) представа или с тога, што се са њима у првом добу детињства нису у кући довољно занимали, или зато што су иа њих пренеди ону непријатну за умно развијање болест, која -се опажа при заједничкој школској настави, где се не обраћа довољно пажње на индивидуадне особине појединаца — сдабо обдарени ученици још првих школских дана ночнњу изостајати иза својих другова, више обдареннх. Неразвнјенија деца са великим напрезањем примају гдасове и бројеве, облик нисмена и циФара. Та ночетна наставна средсгва врло сунеподесна за слабо иримљике душе; разлике између појединих гдасова — звукова — и облика нисмена — сдова — врдо су незнатие, а растављање и спајање њихово такође је доступно само добром слуху. Вори се учитсљ, бори се и ученик са. иесрећннм гласовима, па ипак, што се дапас научи сутра се заборави и, кад други ученици већ и читају — сдабо развијени, којих има увек у извесној пропорцији, изоставши иза својих другова губе веру у себи самима, а учптељ, изгубивши наду на успех, у вишс придика задржава их у школи, да идуће године, са новим ученицима, онет учи гласове и сдова, речи, циФре и бројеве. Знајућу како многи замашни пословп додазе иародиом учитељу у део и како је народна тикода нретрнана, ми јој нећемо нребацивати што она и на слабо развијеније ученике не обраћа пажњу какву они заслужују. Ми само хоћемо да изнесемо истину, шта но нашем мишљењу треба радитп у школи, а како ће се то извршити то ће будућност решити. Пгнорисање нотребности дечјег ума у очнгледним представама такође се примећује н у најснабдевенијИм школама, нпр. гимназијама, а тако исто и у породици, где ништа не смета да се иотребност дечјег ума призна. Наставни програмн ирвих разреда поражавају сваког својом сухопарношћу и мртвидом; продази недеља за недељом а деца не износе из шкоде ниједног живог унечатка; српска граматика, Француске и немачке речи, иду једна за другом, као да је то за дечји ум најважније. Сдабо обдарена деца савршено вену при таквој настави, као што вене нежна биљка без сунца и ваздуха. Дошао нам је до руку дневник једне приправнице . за учитељицу. У њему смо нашли врдо пнтереснс податке, који ноказују шта је у стању да учини очигдедни метод у настави. Нарочнто је интересап тај дневник с тога, што његов аутор има уираво наиван однос ирема настави. У овом дневнику нема претходних теорнја, већ сами Факти и забедешке из живота. То нас иобуђује да из њега узмемо