Просветни гласник

значај

неке одељке, који сачињавају драгоцени педагошки материјал. Све се то дешавало у VIII иедагошком разреду једне од петроградских женских гимназија, при којој се надази основна шкода као вежбаоница. Свака приправница добива по једног ученика, који се по некад придружује осталим учепицима ради заједничке, опште, обуке, а каткад забавља само са својом учитељицом. Учитељица га упућује, обучава, води дневник и даје његову карактеристику па крају школске године. 1894.Џодине, 3. октобра. Пред нама је велика група деце. Са неким страхом посматрала сам лица павгих будућпх питомаца, и никако се не могах решити кога да узмем. Ну и то се сврши. Сву децу постројише у један ред, а опа, окренувшП се, гледаху се очи у очи са својим будућим учитељицама. Кад нам дове.доше ту децу, моја ученпца стаде поред мене. То је повисока, чиста девојчпца од својих осам година. Она ме посматраше некако расејано својим великим, блесастим, црним очима, нс разумевајући сигурно шта ће то са твом бити. На свако моје питање беше одговор „а!" плп бубне тако што год, што ја не могу да разумем. Изгледа да је веома глупо девојче, и мислим да нећу моћи ништа са њом учинитп. Сви м<јји наставни планови пропашће! 11. октобра. Нричу ,Три Медведа", што јој испричах, разумела је, чему се ја нисам од ње надала. Пробала је да подражава „страшним гласом." Слика, коју сам јо.ј уз причу показала, веома јој се допала. 20. октобра. Јаи моја „3" одигравамо жалосну драму. Растављамо речи на слогове, а слогове на гласове. Прво не иде с тога, што она не зпа да рачуна, а друго пак веома траљаво; вуче она, вуче реч, и гласно и тихо; вучем и ја њу; вучемо сви заједно, а гласови се не стварају. Никада, чини ми се, иећу заборавити ове злосрећне речи : мак, сок, лак и т. д. 31. октобра. Не зна шта једе мачка, псето; — „пију воду", вели она, Причајући јој о животињама питам је: која животиња пма копите? Она ћути. Имају ли људи коппте? „Имају", одговара она. Уопште има врло мало јасних представа; врапца замишља са 4 ноге, голуба такођс; крава, коњ, нсето — иду на две ноге, па чак пма животиња и са једном ногом. За саму себе вели да има два носа, две главе, десет руку и т. д. 4. новембра. „3" је увенула, апатичпа, па п само понашање јој је чудновато. Неправилно нзговарање речи још нише јој смета да се са другарицама дружи.

у пастави 369

Она говори место: коса — каса врана — вана стакло — стекло глава — гава и т. д. овца — оца Пнташ је једанпут, питаш јо другипут, да се подуди од муке, па ипак не можеш разумети оно што хоћо да кажо. 6. новембра. Не зна да се варош у којој она живи зове Петроград. Каже да је Петроград мади. 10. новембра. С тешком муком раставља гласове, а још их теже спаја. 50 пута нонавља м—а, па опет изађе иа, та, са —• све друго, само не ма! 20. новембра. Наш рад иде у неколико на боље. Научили смо да, ма и погрешно, читамо на сдогове најкраће речи. Много нам је помогао Буквар са сдпкама (код сваке речи је насликан дотични предмет). Кад мојом руком покрнјем сднку, она се мучи да одгурпе руку; загледа иод њом, гунђа и најпосле се даћа посда. С муком, но нажљиво, спаја два гласа, трећа отсже и, — о њено радости—каД изађе реч која одговара сдицп. Ваља ми се подуже задржавати на свакој нрочитаној речн. 21. новембра. Добро је занамтида знак 11 Оно, што нас две пређемо, иде боље од онога, што се иређе у разреду. Радо црта. Са задопољством куче по квадратима: диније, котурове и разне фпгуре ; броји квадрате, те се на тај начин вежба рачуну, којп, као засебан предмет, не воли. 22. новембра. Рачунјој ностаје све очигледнијп. Рачунамо на прстима, коцкама, на рачунаљци, дугмадима и т. д. До сад је научила да пребројава прсте па руци, и на тај начнн зна, колико има ирстнју на рукама. 3. декембра. Сабира и одузима, усмено до десет, додајући и одузимајући све појединпцу. Радњарачунска ограничена је и жалосна; за време рачунања она се спрема да иде кући; или веди: хоћу да „читам", иди хоћу да „пишем", па одмах узима књигу иди пропис. Волп сама да смишЉа, рачуна, но Фантазија јој је сувише бедна. 8. декембра. Воли певање п врло брзо схвата смисао, али, при свем том, речп изговара па свој начин. Н.пр. Оче паш, иже си и беси, да сјатоја имја тоје, да иидст цастије тоје, да бует воја тоја И Т. Д., II т. Д. Цриче нонозаветне разуме, ну прнчати их може само помоћу нитања и иомоћу сдика. Религијозна су јој убеђења веома ограничена. Бога треба волетн. Он, Исус Христос, Божја мати и ангели живе на небу. То је све што зна — више ништа. 9. декембра. „3" је марњина и трудољубива девојчица. Послове домаће врши савесно. Речидак-