Просветни гласник

37 0

НАУКА II НАСТАВА

ше пише сама; написане речи изговара сама нолако на сдогове. 12. декембра. Ореца нсма појма. Јасних н одређеннх иредстава има само о ономе, што.јује у детињгтну окружавало. Речн: куршум, оружје, пушка, увек је развеседе (кћп је војничка). Трудн се да нађе речи, којима ће те ствари опнсати; маше рукама да би показала ведичипу тих предмета, као и шта со са н>нма ради. 22. јануара. Чптање и писање иде добро; рачун још са десетицом на прстнма, рачунаљци, коцкама и т. д. Доста добро ирича мање нриче из Тодстојеие буквице, којејој ја сама прочигавам радн всжбања у говору. 1. фебруара. Због чптања и пнсања дођосмо у разред. Ну, ако је дуже оставим међу остаде ученице, иашће у сету, тугу; вероватно, да је за љу убитачно дуго напрезање пажње. 3. марта. За време одмора „3" се веседо игра, смеје и трчи са децом. Непрестано се наслања па ме и обавија својим ручицама. Свакога јутра додази право к мени, здрави се н ирича шта је радила код куће. 4. марта. „3" ме доиста обрадова. Дошав к мени запита ме: „А где је мој задатак?" Разуме се, да у томе нема ничег чудноватог, ну, ииак, за мене је то питање некако чудновато звонндо. Са овим ћемо да прекратимо изводе из дневника. Девојчица чита, пише, рачуна, прича, пева, црта; игра се са децом; љубазнаје, учтива и уљудна у опхођењу са васпитачицом. Њена се душа преобразида; изашда је из таме у светдост; из хаоса мутних и нејасних иредстава постаде су јасније и прецизније, — настаје нов, срећан живот. Из дневника смо видеди, да су у почетку предавања: о гдасу, сдову, речи и броју ишда тешко, споро и несносно; шкодско занимање побуђавало тугу и бригу; цртање, певање, разгдедање сдика, приче и беседе крче себи пута у сдабу душу детињу. Сад је девојчица свршида основну школу и отишла код кројачице. Дописује се са својом бившом учитељицом, према којој јесачувала дирљнву обвезаност као према дицу, којејој је помогло да изађе из стања умнога сдепила. Да бисмо допунили карактеристику те девојчице, која је тако сдабо обдарена ириродом, изложићемо овде једно њено нпсмо и честитку о новој години, што је писала својој учитељицн. „Шногоувижена моја учитељице А. Ј. Мидо мн је што сте се оноравиди, и ја ћу се увек молити Богу за Вас. Ја учим рад код Барјакннске, у Сергијевској удици. Уче нас да ишјемо

бедо рубље и да веземо по цртежу. Многоуважена А. Ј., Ви ме писмом ннтате, да Вам јавим, колико година имам да учим. Сад ми је дванаест година, а треба да учим до седамнаесте године. Многоунажена А. Ј., веома ми је жао што сте дадеко од мене, те ми је немогућно да се чешће виђамо. Веома ми је жао што не знам кад ћете доћи у Петроград и да ли ћу Вас ускоро видети. Кад бисте живели где год близу мене, ја бих чешће к Вама долазида, а сада гдедам само у Вашу слнку. Многоуважена А. Ј., ја Вас много, врло много волим. Ја непрестано очекујем Ваш долазак у Петроград. Многоуважена А. Ј., поздрављају Вас мој отац, мати и сестра. Онростите моја драга учитељице, ја Вас јако водим. Остајем јако љубећи Вас — Ваша ученица 3. II." Уз ово писмо шаље јој и честитку о новој годинн, нанисану у стиховима. И тако, начодо очигдедности веома је важпо у настави, а за умно сдабу децу оно се управо може сматратп као дек, н нрсма томе пе трсба га забатаљивати. Превео с руског М. М. Ковачетш1.. ПИСМЕНА И ЖИВЦИ — Хигијенска скица —

Наиредовањем народног образовања постало је читање н писањс непзбежна потреба, постало је вештина, која се код кудтурног човека већ по себи разуме. Број „анадфабета", т. ј. оних, који читању и писању нису вични, опада из године у годину, јер сада свако дете мора да учи читати н аисати. То је знатан културни напредак, који хиљаде усрећава, али који, као и еве остало на свету, има и својс наличје. Ма колико да се по већ изученом читању и иисању, чини да је то дако, оиет јеаоеао, којии око и мозак, иа и свега човека јако наиреже. Чак н штете од чптања и писања не да су се човека само дотакде, већ су и видљива трага оставиле; јер се само тој кудтурној радњи и има на ирвоме месту да припише, што све више отима маха кратковидост, извитоиеравање кичменице, као и множепе и иојачање разних нервозних бољака. С тога је и Хигијена још изодавна обратила сву своју иажњу овој тако важној делатности данашњега човека, тежећн да заснуј.е физиологију читања и иисања. Давањем добрих савета, она се ревносно трудп, нарочито у школи, да заведе наметан и згодаи метод писања и читања, те тако да смањп п штетне последице од њих. — У колико се ште-