Просветни гласник

писмена ii живди

Зђеаа очпју и кпчме тиче, приличио је у томе правцу урађепо. Али ие трсба ип помисаити да је већ и свс учињеио. Мишљсња пи у томс, као ни у многомс другом чем из исте обдасти, нису још пречншћена. За доказ ено иам нреиирке, која сс води око преимућства усиравнога тшсања над већ опште усвојенпм коснм — иди ноложеним — ппсањем. Понајмапс су иак до данас исиитани утицаји читања и иисања на нервни систсм , п акојевеома потребно чувати нс само око, кичму и руку, нећ и мозак од сувишпог напрезања, а нарочито у добу, кад се всћ и опако чују толика јадиковања и дижс толика повика на неирестано и брзо шнрење нервннх бољетнца — што јс одиста Факат, о којсм се мора водити рачуна. Људи, који само из задовољства и ради забаве чптају, можда ће се и насмејати кад чују, како се говори о „тсшком аослу" чптања; али напротив људи, који ио занату читају и читати морају, знају из искуства, да се читањем не само око, веЛ и дух умара, п то још у већој мери но н писањем. Па није ни чудо! За неколико минута само прелетимо оЧпма стубац каквих новииа, па нека бп му садржпна била всома оскудна и мршава, опет, крај свега тога, и за тих само неко.шко тренутака, обавили смо иосао, коме се, кад га изближе посмотримо, морамо одиста и сами дивити ! У томе ступцу поређано је хиљадама слова, која груписана образују речи, а ове опет састављају реченице. Ми смо сва та писмена морали видети, и, што јс главно, иразликовати их, пре но што смо им и смисао могли схватити. Хиљадама упечатака пројурило је кроз наше очи у мозак, а све за тако кратко време, и ови ,, надражаји читања" изазвали су тамо хиљаде иредстава, које смо ми у реченице — у мисли средили. Често је покушавано да сеједном утврдп највећа брзипа, којом се може читати. Чувени физиолог Прајер нашао је, да је у стању пз књиге, на његовом матерњем језику, дакле немачком. шгампане, кад најбрже чита, да за један секунад појми свега 30—31 писме. Али ова брзина важи једино за читањс на, матерњем језику; јер, кад је Прајер енглески читао, прелазио је за секунад само 28 писмена, дакле за 3 мање. У Француском опет спао је у броју на 22, а у старо-грчком, најзад, једва је и 15 пнсмена савлађивао за 1 секунад. ЛакоЂа читања зависи врло много и од спољашњега облика писмена, јер је лакоћа схватања нри читању поједпнпх писмена веома различита. Американцу Џемс Шак Еен-Кател-у припада заслуга, што је ово тако важно питање веома поучно расветлио својим многобројнпм, али мучним, иоје-

371 диним огледима, које је чинио у лабораторији славиога проФесора Вунт- а у Лајпцнгу. Помоћу оштроумно удешених снрава, свако ноједино писме видно је читаоцу ио '/ 100 секунада и то, разуме се, тако да овај пе зна, какво ћс му се нисме истаћи. Носматралац је гледао и констатовао, што би видео п нознао. Његови погодци и грешкс бележене су, и тако иосташе листе о читкости писмена различитих азбука. Понајподробније су испитивана великалатииска писмена, и нашло се, да јс од 270 огледа № 241 нут, а Е наиротив само 63 нута тачио упозпато. Ж, 2, М, 0. најчиткпја су писмеиа, а Р, Џ, Ј, Е попајмање и тешко чптка. Сличне рсзултате дали су п покушаји са малим иисмспима. — Од 100 огледа (I је 87 иута, к 84, т 79 иута тачпо ирочитапо, док је с само 34 пута, а 8 онет само 28 пута погођсно како ваља. Немачка готска слова иоказала су сс као веома нечитка*). — Од малих писмена № јс имало највнше погодака, јсрје од 100 — 42 пута тачио ирочнтано било. Код је то само 10 пута бпо случај, а код и чак само 6 иута! Чаткост иојсднних иисмена зависи не само од њихова облика, всК и од сличностџ њиховс са осталим иисменима. Тако су латинска слова 0, 6, 0; н С врло чссто бркапа, што јс због њихове сличности н лако иојмљиво. Даље, I је 11 иута као I (л) прочитано, 10 пута као 1 (т), 5 пута као к, и по три пута као г. Исте такве забуне било је и код ових тгасмспа; I, ј, е, Г н 1. * ( Те и такове грешке, чиие се сваки час при читању, само што их ми одмах и исправљамо, чпм приметимо да произпесене речи немају никаква смисла. Ове се исиравке, истина, чине са тако муњевитом брзином, да смо једва и самп свесни о њима, али се тиме нпак и само читање јако отежава. Те исправке одузимају нам, истина, неприметпо мало времена; али кад бисмо све те хиљадите и етотините делове скупа срачунали, дивили бисмо се и сами количини времена, колико сваког дана утрошимо само на иснравке наше неусавршенс азбуке. Ну не иде ту само време у штету — ми губимо и грдну количину умне снаге, наирсжуКи мозак, да се ировучемо кроз замке, које нам та тако слична иисмена иодмеЛу. Ове су замке још у толико теже и досаднпје, што ми обично нс читамо сричуСм, веК више нагађајуЛи. Кад слепи читају на опипљивим писменима, онп онда обично кажнпрстом и средњим прстом десне *) Са нашом ћирилицом ваљало би да, наши физиолози нарочите огледе чине; јер из горњих навода могу се само онде, где су нам сдова са латинским истоветна или слична, ови закључци уважити. И. В. В.