Просветни гласник

374

наука ii настава

Сваки је одмах на први поглед читао тачно овако: „ Предговор ка чвтвртом издању." Упитани шта су видели, доказивао је један од н>их, да је сасвим тачно видео речи: „ иредговор" и: „четвртом*, — а од иоследње речп да је видео само слова: и и њ, и, према томе већ, нагађао је и целу реч, узев при томе нарочито још у помоћ и смисао претходпих двеју речн. Из овога се већ види, да ири чнтању наш мозак и сам има тварачку моК, јер већ под првим утисцима читања он ча,к у нанред — тако рећи извлачи сећајне слике речи, на и читавих реченица, и мисли да им је већ и сав смисао схватио, чим се само важније тачке утпсака или надражаја читања поклапају или слажу са сећајним сликама.

Ови огледи ето сведоче, од каквог је значаја читкост поједнних писмена за рад мозга; али нас они даље учејош и то: да ее еверечи лакше ехватају, што еу краКе. А то онет иде у прилог што простијем усправном писању, као и раздвајању сложених речи цртама. Ово су више само наномене са примерима, како би се и без дубљих измена писање могло поправити и прилагодити законима раснознавања и схватања помоћу чула вида. Замашноет једне такове подссне реформе очита је, јер она у ието време значи уштеду у времену и олакгиицу н онако иреоитерећеноме мозгу читалачкога, уморног, иа веК и нервознога, света ! По немачком Пав. В. Вујп!..

КРИТИКА И БИВЛИОГРЛФИЈА

О ПУТОПИСИМА ЉУБОМИРА П. НЕНАДОВИЂА Белешке Милоша Н. Пејиновића „Отворимо књигу свију књига! Живимо и аутујмо! Свет није ништа друго иего једна велика књига, од које еа еваким кораком иреврнемо ио један лиет. Шта зна онај који је ирочитао само једаи лиет?! — Циљ сваког иутовања треба да је наука и искуетво." (Љубомир II. НенадовиА: Писма из Грајфсвалда, стр. 56. Целокуина дела Љубомира 77. НенадовиКа. — Свеска девета. — Друго иоирављено и умножено издање. — Накладом књижаре Љ. Јоксимовића у Београду. — Београд, парна радикална штампарија, 1894.) У својем саставу: 0 чем је певао Љубомир П. НенадовиЂ, огледао сам изнети анализу песама овога многозаслужнога нашега песника, не упуштајући с$ у оцену његове ноезије, коју зар није ни могућно како ваља оценити све док се не види, е да ли је, колико и каквих песама или др. уметничких, песничких састава заостало по смрти његовој. С тога, сада, рећи ћу о његовој поезпји само толико: да је но духу сувремена, да је махом једрином својих идеја и силином несничка израза њихова од моћна и благодетна утицаја, да је обухватила васколико друштво људско, интересујућп се нарочито за Словенство и сиецијално за Српство. У њој као у неком огледалу видимо како се природа и људи леио и истинито огледају у души овога несника, који их слободоумно, философиски иосматра. ®

Али, нн у најлеппшм његовим песмама, ка.о што су: Снага народа и Кузман, нема онако оштроумних и китњастих мисли, у лепу песничку руху, нити онаквих слика, насликаних у радњи и опису, каквих је у његовим иутоиисима, којп сви нмају облик путничких писама. Нама се чини да се нећемо огрешити ако речемо, да је овај несник у својим путописима впше уметник но философ , да му је главна моћ, највећи значај, уњеговим путописима, и да се путоииси његови н песме његове тако рећи допуњују, т. ј. кад се обоје то проучи, онда се тек може имати потпуна, права слика, са свима својим појединостима о њему као песнику. Предузимајући разматрање ових путничких писама, далеко сам од помисли да ћу их моћи достојно оценити, јер би за такав посао свакоме требало имати при руци много којекаквих средстава. За ме ће бити доста, ако само иоле добро обновим иомен великнх заслуга овога писца нашег; рад сам указати ширему кругу читалачкога света на књижевничку величину једнога Србина, и иајзад, усуђујем се да и сам од своје стране, ако ми буде могућно, уплетем ма и најмањи стручак у његов песнички, слављенички венац, те да се и на тај начин, колико толико, одужим сени његовој за милоште, којима ме је у детињству моме обасинао и за пријатељство, које ми је касиије у разним згодама указивао. Науман сам прво прегледати понаособ свакп од његових нутописних састава, потом поредити их међусобно и све скупа размотрити.* —