Просветни гласник

0 ПУТОПИСИМА ЉУБОМИРА II. НЕНАДОВИЋА

375

Први од састава ове врсте су: Писма из ГрајФСвалда (свеска девета, стр. 5—94). Она су од године 1846. Свега их је два. У првоме, писаном 8. августа, писац казује: како је за време ђачкога одмора, као слушалац на бердинском универзитету, жељан да пропутује неке немачке крајеве, с једним својим другом, честитим мдаднћем, богосдовом Словаком (названим Шламом), кренуо из Бердина у Штетин железницом. 0 томе се путу ништа не говори, већ о ономе од Штетина до града ( г вароши") ГрајФсвадда. У опису тога дела путовања казује нисац, како је, пошавши са оним својим другом из Штетина, зашао с правога пута, те отишао у село Најкирхен, камо је морао заноћити у једној механици, у којој се јако здопатио. Изглед те механе и механџинице, нечистоћа, сиротиња и јад у свачем, иовећа је слика у опису. Оиисивање се развија постенено, лагано, обично, местнмнце прожето пријатном шалом. Много је мања слика: како су, мало касније, он и друг му, једи у туђој градини јабуке, те их моради платити. Што се занимљивоети тиче, о њој се може рећи оно исто, што и о првој. Ну, сем њнх, никаквих других иема, које би писац држао за достојне да се на њима задржи. Слика нрироде, предеда н живља у крајевима, кроз које нисац нролази, у неколико је разбацаних, обичних речи. Што овај део нарочито краси, то су разноврсне пишчеве рсФдексије, разумљиво и у онште у доста депом руху изнесене (о здравом разуму човечјем п природи у оиште, о ФилосоФнји н теодогији, о људској срећи, о грађанима и сељанима у опште, о вдадаоцима у опште, о повцу и трбуху, о животу људском, о ноезији). Мисди ове, готово све, тичу се људскога друштва у опште, неколиких главнијих питања, што могу занимати већи број читадаца. У другоме писму, писаноме 4. септембра, опнсује се пут из ГрајФсвалда иа острво Гпгеи (Гујан). Истина, има кратких, обичних елика предела и живља на путу до Гигена, ади је главна пажња ноклоњена опису самога острва, иојединих му предеда, његове природе, знаменитостп и живља. Од ових слика, које местимице пмају живљих, оштријих боја од оних горе поменутих, нарочито упадају у очи слике : Хертиног (богиње лова) језера, посматрања суичева рађања на брегу Стубенкамеру и ноћне буре на мору (у путу за Гиген), која је највећа п доста заиимљива, због својих страшних а и веселих утисака на читаоца. II овај део путописа има реФлекси .ја онакве исте вредности, као што су и оне нрве, као: о корисности путовања и о беди народа у Ирској, али их је мање но у ономе првоме. С тога би се могло

рећи, да овде више осећамо, а тамо впше размишљамо. Овај је други део уметничкије изведен од првога. На овоме путу, поред помена неколиких немачких села и градова („вароишца " и „ вароши", као што су: Бизмарк, Пасевадд, ФердинандсхоФ, Меково, Анкдам, Заград, Штралзунд) мало је више говора о мадим градовима: Путбусу и Бергену (на острву Гнгену). Према натпису овога путописа номислило би се да је у њему највише говора о „вароши " Грајфсвалду, Ђ где су штуденти ирви грађани", ади није тако. Ма да се ту писац пајдуже бавио, само је о томе граду некодико речи проговорио (највише' о његову универзитету), јер, вели: „радо* пише т само о иутовању " (стр. 54.). У путопису: Писма из Швајцарске (свескадесета, стр. 5.—128.), свега је 9 писама, од годнне 1847. (од августа и септембра). Писац и још једно дваестина другова му, университетских сдушалаца, беху се договорили да заједнички пешице пропутују „кроз читаву Швајцарску." Како се иошло из Хајделберга, није се одмах стигдо у Швајцарску, већ се прошло кроз доста предела и градова, немачких и Француских, што су писца занимали, ма по чем, те се на њихову опису задржао, дуже или краће време. Према томе, један део иутописа тиче се, дакде, сом изгдеда разнпх предеда и др. значајних појава, као што су н. пр. извор Дуиава, околина градића Еберштајна, водонад Најхаузен, и градова: Бадена, у којем писца особито занима игра на новце, и Штразбурга, у оппсу којега је говора о Фраицуској сувременој војсци, о изгдеду тога града, а нарочпто штразбуршке цркве и њезина звоника. Опис овога посдедњег п опис извора Дунава, најзанимљивији су. Посде овога има кратких номена о местима: Констанцу, Хаузену, .1уцерну, Мајрингену, Бевеју, ГенФу (Женеви), Интерлакену, Туну, Цугу. мало више о Цириху, посматраноме с просветнога гледишта. 0 сваком од тих градова износи се по која карактерна црта, бидо из садашњости бидо из прошлости. Затим су депши, краћи оииси језера: циришког, баденског, Тирлера, мртвог, женевског; брегова: Гиги, Фурке, Гримзеда. Сразмерно према сдичицама живља у овим крајевима, нисац је поклонио највише пажње опису саме природе, т. ј. швајцарскнх нредела. То су најлепше путописне слике: оно његово пењање с друштвом на брег Гиги, носматрањо (одатле) издаска суичева и др. природних депота, путовање готхардским путем на брегове: Фурку и Гримзед. Норед описа природе, овде има живе радње, која им иридаје већега уреса. Ти оииси заједно са живом радњом чине, те има већих, занц48 *