Просветни гласник

37(5

мљивих слика, у којима је где-где утисака страха и веселости. Од свих сдика ионајлеиша ће бити пен>ан>е на брег Фурку. Ове слике реси местимице и кратка повесница поједпнпх места, лоред којпх се или кроз која се продази. Одлика је овога путописа и то: што је један његов одељак посвећен повесници Швајцарске, у којем нарочито иада у очи лепо казивање о Вилхелму Телу и борби за ослобођеље Швајцарске од Аустрије, иа о Цвииглију, Калвину, верским раздорима п о штетиом утицају Језуита. Еад придодамо још и то: да је овде и кратак говор о сувременом стању Швајцарске: о деоби на кантоне, о језику, народности, упиверзитетпма, војсци, штампи, о слободи у Швајцарској, ондаје очигледно да је писац п најнесиремнијим читаоцима својим дао довољно појма о тој лепој држави европској. Ова су нутничка писма нретежнија од оних првих тпмо, што у љима има лепше израђених слика градова, особито предела; те су слике одабраније, у њпма је доста живе радње, а биће и вишепоукеСем тогаје и таквих повесничких црта, каквихнема у првима. Али, у овима опет нема онога, што даје једрине оним првим пнсмима, а то је разноврспнх ппшчевих реФлексија. Уопште узевши, ова су иисма боље, уметничкије обрађена од првих. По величини нак, путопис је мало већи од онога нрвога. Писма из Италије (св. једанаеста, стр. 5.-96. и св. дванаеста, стр. 5.—96.), садрже свега 18 путничких ппсама, писаних у времену од марта до маја 1851. године. Оне две нретходне ппшчеве књиге баве се казивањем о земљама, које могу прнвући на'се пажњу, али које су но својој повесничкој вредности по цело човештво далеко заостале иза Италије, која је, у неколико, још и данас жпва новесница старинске (римске) цивилизацпје; јер: „Видети Италију, то је видетгл окамењену ирошлост људекога рода" (св. 12., стр. 95.). Л.епо писац вели: — „ПроЛа кроз Италију то је толико колико ироКи^кроз двадесет векова. Сваки век оставио је сиомен свога живота Ко види и ироучи ове знамените остатке, чини му се да је живео две хиљаде година" (св. 12., стр. 94.). 0 многом којечем важнијем, нарочито из прошлпх векова, на шта писац у својем путу наилази, говори он у кратко, јер га се прошлост јако тпче. Али, нма нешто што га још већма занима. Знаменитости у Риму и нре њега су толики писци описивали, аДи после њега|ће то многи чинити. Ну једно неће бити у стању учинити'што и он: неће ј моћи верпо описати бављење у Италији прославље-

нога песника Горскога Пијенца, нећемоћи као очевидци изнети верну слику његову, док беше у Италији. С тога наш писац изоставља говор о мпогом којечем: „што заслужује да иутник у својим кратким белешкама сиомене", те вели: — „Ја Лу само о владици да иишем. 0 његовом иутовању ио Италији нико други неЖе иисати. Његово трајање на земљи кратко је" (св. 12., стр. 41.). Дошавши у Неапољ, писац је случајно наишао на Владичина перјаника, Вукала, који га одмах одиеде своме Господару, с којим се писац упозна. Отуда је скоро сваког дана Владици одлазно, а и често с њиме које куда ходио, докле се год бављаше у Неанољу; а када одатле отиде, и он пође с њима до Флоренције, и тек се ту расташе. Владика отпутова преко Ђенове и Турина у Венецију, а писац у Болоњу, Ферару, Падову и Верону. Владика. се бакљаше у Италији ради лечења, јер је патио од сухе болести, а писац беше ту дошао једино из жеље да види Италију. Ова пишчева писма су из Неапоља, Рима, Ливорна и Флоренције („Флоренца'"). У ирвима, поред кратка, занимљива гонора о разповрсним путницима, шеталишту Кјају и чичеронима (путевођима); поред иесничкога ониса неапољске зоре, упоређене са зором алпијском и лепота неапољскога .затона („залива"); иоред описа Бурбонскога музеја, номена: о музици, мушком и женском живљу у опште, о свештенству, неписмености, цензури, трговиии и др., — има и повећих, уметнички извеДених слпка, као штојен.пр.: нишчево пењање на Везув с неким путницима, а нарочито разматрање његово с Владиком старога римскога града Помиеје. Овај је оинс заннмљив због реткпх старина, на којима се писац зауставља и његових разноврсних размишљања о прошлости и садашњости. Сем говора о околини Помиеје, о њеном негдашњем живљу, о храмовима, амФитеатру, Гроти ди Кани, Нероновим бањама, гробу Виргилијеву, замишљању носледњега дана када ће везувска лава Иомнеју засути ; сем описа њезнних улица, соба по кућама, Форума, јавних „куиатила", дућана, собе, која је тада отконана у част Владичину, — највише је (од нојединости) казивања о Гроти Сибиле и уласку ншпчеву с Владнком у њу, а згодпо је уметиуто и занимљиво писмо (у преводу) Плиннја Млађег повесничару Тациту, у којем му описа смрт својега ујака, оцаПриродних Наука, Плинија Старијег. У тим већим и мањим сликама нема ничега одвећ детајнога, предмети су одабиранн занпмљнви и по својој реткости и но својој важности; а очигледно јс да писца више занима стара (римска) Италија, него