Просветни гласник

0 ЛУТОИИСИМА ЉУБОМИРА II. НЕНАДОИИЋА

ли сувремена. Он у Италији радије гледа оно што је мртво, у место онога што је живо. — И, доиста, има потиуно право! Ну има печега, што је п важно и ретко, и чему писац понајвећу пажвву поклања, а то је низ сличица, у којима се износе карактерне дрте велпкога овог Владике нли оиште црногорске у оној тројици Црногораца, из пратње његове. Те су сличице пли пуне збпље или прожете суморношћу или набујале од здраве, умешно одабраие шале. Све су разнолике, веће или мање, свака је њпхна боја оштро повучена, пошто је претходно добро проучена и вешто одмерена. У њима се у живој радњп показује: илп Владичина љубав према Словепству, његово живо осећање црнОгорске слободе, тежња за ослобођењем Српства, што се сваком згодом изражава, слободоумље његово, или велики му ум и сјајни песнички дух, здрав укус његов у лепим вештинама, гнев на Турке, његово исмевање цензурисања књига, а као да нарочито упада у очи, те ће свакога српског родољуба до срца галути она повећа слика Владнчине ноходе једног америчког убојног брода на позив вицеадмирала истога и почасти што му тада од свих страна беху свесрдно указиване. Ове сличице у лшвој радњи, заједио с онпма у лепу онису, чпне ону суштину, због које је овај део пншчевих Писама из Италије најлеиши. После писама из Неаиоља налази се несма: На иараброду — аирила 1851. (св. 12., стр. 5.—13.), у којој писац весело нева: како се сирема на пут (заједно с Владиком), из Неаноља у Рим, па затим одмах почињу иисма из ЈРима. У тим писмпма нећемо наћи онолики број лепих, карактерних црта Владичиних, али ћемо наићи на неколике онет одабране и сасвим другачије од оних нређашњих. Овде је пажња поклбњепа старинама римским, које н данас имају своје вредности (нарочито храмовима). Пре но што отиоче описивање тнх знаменитости, писац, у кратком, популарпо написаноме прегледу, упознаје читаоца с новеснпцом Рима, од његова постања па до најновијих времена, бацајући летимичпп поглед на сувремени , нарочито • туђински жнваљ његов. Међу знаменитостима, поред занимљивих, кратких описа: „ иијаце", пред црквом св. Петра, Пантеона, Форума, Вестина храма, стуба Марка Аврелнја н Трајанова, „тријумфалних каиија", старинских бања, дворова („иалата"), гроба Катарине, босанске краљице, Скале Санте и моста и тврдпње Сан-Анђела, налази се и већих слика, вешто пасликанпх, као цркава: св, Павда, св. Јована, св. Ма-

377

рије и ОнуФрпја, а највиже је брижљивостн у сликању: цркве св. Петра, Ватикана и Колосеума. Те су слике још и с тога лепе, што су већега шаренила. У њпма је и живе радње н лепих размишљања, што су ту уплетена, као оно дивни зачпни. Овим последњим одликује се особито она слика вечера па Колосеуму. Слнке, које ресе оне у опису, јесу махом слике у радњи, у којима се црта карактер Владичпн. Тако се у једној у кратко, врло оштро црта: како он није богат, како је ватрени али и свесни прпврженик Православља; у другој: како презиро сујевернце, како неће' да дели милостиње леним католичким калуђерима; ну најкарактернија, најленша је она: када неће, сусретавши на улици иапу, да му као осталн слази с кола док оп нрође, те да тиме вређа најсветије црногорско осећање — осећање јуначкога српскога поноса. У даљем опису иутовања: на нароброду од Чпвитавекије до Ливорна п одатле до Флоренције, и ако има лених оппса, као штоје н. пр.: описпизанскога крпвога звоника нлн куле, лажнпх италиских старина у Флоренцији, па цркава: св. Марије и Санта Ероче и занимљива казивања о нрошлости Флоренције, о живљу, уметности п лепоти овога града, — ипак све те сличице, ни по својем зиачају ни ио својој уметничкој обради, не могу се поредитн са онпма у писмима из Неапоља и Рима. И ако је овде занимљпвих слика у живој радњи које овај део писама највише ресе, карактернпх црта ВладичиниХ као да нема онако срећно одабраних. Заслужује иажње лепа слика: разговор Владичин с Осман-бејом, на броду, у нуту у Лпворно, где се показује Владичин гнев прсма потурчењацима, који најљуће ране Срнству зададоше. Као што се вндн, Писма из Италије одликују се од оних претходних у главноме тпме: што је у њихним описима предмет прошлост, што су у њима описани предметп значајнији, што је у њима много впше и много боље одабраних слпка, како у опису тако п у живој радњи. Само пет годииа од првих (Писма из ГрајФСвалда) а само четири годнпе од другнх (Писама из Швајцарске) деле Писма из Италије. на колике разлике међу њпма! Писма из Немачке (свеска тринаеста, стр. 5.—96, св. четрнаеста, стр. 5.—100. и свеска нетнаеста, стр. 3.—79.) садрже свега 19 путничких писама, већпх и мањнх, писаних године 1870. Она се могу разделити у два врло видна дела. Првих десет све су саме реФлексије, а других девет су описи пишчева бављења у разним местима у Немачкој, измешани такође с ре .Флексијама.