Просветни гласник

384

КРИТИКА И БИБ.1И0ГРАФИЈА

10 ) »ЈЈемци иоштују Американце, мрзе Французе, боје се Руса, завиде Енглезима, равнодушни су ирема 1'алијанима, љубазни су ирема Грцима, иолитични су ирема Мађарима и Шведима, а љуте се на Словене, што не могу да увиде, да за њих нема цивилизације осем немачке цивилизације, и даје за словенске и све источне народе немштина и цивилизација једно исто, као што је негда за иолаиске и иомеранске Словене хришАанство и немштина било једно исто" (св. 13., стр. 65.). ") Вели: — » За ових иоследњих двадесет година неколико иута долазио сам на Цетиње, а два иут сам ировео у Црној Гори ио читаву годину дана « (св. 16., стр. 96.). 12 ) Зинимљиво је, како иисац, говорећи о бављењу Симину у Црној Гори, вели, да је Сима непрестано говорио о Дрној Гори, кад се у Србију вратио: — >Кад је год долазио моме оцу, ја бих свагда, као дете, иоред њега седео и иажљиво слушао његово живо иричање о Црногорцима и о њиховој чудноватој земљи. Без тога Симиног иричања, може бити, ја не бих нигда желео видети Црну Гору" (св. 18., стр. 27.-28.). 13 ) Казујући, како је пред поменути рат позван у Дриу Гору, » ио свој ирилици« зато, да нише о Дрногорцима, додаје: — » Дошао сам као добровољац да им, о свом круху и руху, ако не у биткама а оно у иесмама, шго год иомогнем. Они ми то свагда иризнају. Нико ме не сматра за туђинца. Ове горе иуне су доброте и иравог иријатељства« (св. 17., стр. 76.). При крају својега сниса помиње, како су му више пута иуђени разни дарови и ордени од црногорских владара, што он не хте нримити, оставл.ајући то: » иречима, иотребитијима «; а да је » ма шта иримио «, онда — вели »не бих могао о њима овако отворено и безазорно иисати«, јер би се, и њему и Црногорцима чинило, да не нише: ».ш љубав, него за награду. Овако остаће међу нама леиши сиомен" (св. 19., стр. 122.). За своје » највеке одличје", за свој »најлеиши орден «, за своју »најбогатију награду«, држи он: »велико иријатељство «, које му указиваху владика Раде, кнезови црногорски: Данило -и Никола, а и сваки Црногорац, (11)к1ст). и ) Овасвојанисма завршује он речима: — » Завршујем, али не свршујем иричање о Црногорцима. Само затварам своју иутничку књигу, у којој сам о њима писао. Полазим на даље аутовање, иолазим у туђе земље, кроз које Иу, Аутећи, иоШ, о којима вам ништа иисати неАу" (св. 19., стр. 122.). 15 ) Цисац вели: — »Ј/з Црне Горе неКу вам ни о чем другом иисати, него само о Црногорцима. Све гато је њихово занимаКе вас « (св. 16., стр. 8.). 1в ) Овај смер пишчев очигледан је из ових његових речи: „Црногорско име венац је, око кога сам увијао сваки цветиА, сваку лаворову гранчицу, што сам међу овим бреговима нашао « (св. 19., стр. 105.), и из речи нре тога: — „Ако у овим иисмима нађете што год валмсто, нека иде у славу имена Црне Горе « (св. 16., стр. 47.). .") Врло лено иисац о томе говори: — »Ја пу вам вели — и даље ирииоведати о свему оном чега се оаомињем. Што више аознајете ситнице иојединих људи, тим више иознајете читав народ. Кад иознате сва иисмена у азбуци, можете читати и разумети целу књигу. У малој каиљи воде огледа се сва њена околина. Мудрост Атињана и јунаштво Шиартанаца живијош само у њиховим кратким досеткама." Затим, мало даље, вели: — » Путничка иисма у којима се мале ириче налазе, изгледају као мозајик, као ћилим са различитим шарама, као ливада са свакојаким цвећем" (св. 17., стр. 7б.). 18 ј Иошто је поменуо: »у Црној Гори нема никакве асовке «, додаје, мало даљс: — »У свој Јевроии нема земље где је међу иростим људма толика учтивост и иристојност, као у Црној Горц. ЈЈигда нисам видео да се међу собом свађају и грде; а ни двоје д«це нисам видео да се иобију" (св. 16., стр. 92.), па мало затим вели: — » Међу Црпогорцима велико ;је иоверење. То је Једина земља у Евроии, где се не иишу облигације, и као што су ми казивали, још није било случаја, да је когод на суду одрицао свој дуг"; а: „Ни код самих жена нема оговарања. Ко је какав сам

се иоказује, нико се не може сакрити; види га свет. Тако они мисле" св. 16., стр. 96.). 19 ) У Црној Гори: » Човек је војник и гост у куИи, а жена је домаћин; због тога на њих и иада већа брига и веАи иосао. Оне знају да ку&а не стоји на зе.чљи него на жени. — „Нико не&е у својој куКи штогод наредити, а да о том и својој жени не јави и с њом се не договори« (св. 17., стр. 24.). Врло су карактерне ове пишчеве речи: — » Јунак нека јуначки гине, а мати нека матерински тужи!" тако вели Црногорка, која весело сарема свог сина на војску, и ари растанку каже му: »ие враИај ми се без свијетла образа" (св. 17., стр. 34.—35.). 21 ) Да поменемо овдс пишчеве речи о положају владара у Црној Гори према народу: — » Лладалаг« је у Црној Гори као старешина једне задруге, као иатријарх једног илемена, као отац у некој великој породици. Сви га слушају и иоштују, а он се брине за свакога и за свашта. На њему је сва одговорност"- (св. 19., стр. 108.—109.). 22 ) Овде ћемо изложити неколике врло иитересно иишчеве мисли, без икаквог својег комептарисања. Говорећи у иронији: — »да није немачког језика, Словени од различите народности не би се могли ме/ју собом разговарати", вели: да би било већ време: »да бар они Словени, који се броје међу учене и образоване, науче руски толико, да се тим језиком, у разговору и у доиисивању, служимо са Словенима друге народности, место немачког језика. Тиме не би ништа оштетили своју народност"; а сваком образованом Словенину доста је » неколико месеци « па да научи » ма који други словенски језик « (си. 18., стр. 51.). Мало даље, вели се: — » Нема изгледа да Ие сви Словени имати један књижевни језик; али иеће ироћи ни иедесет година, а веКина заграничних словенских књижевника, кад наиишу какво стручно, научно дело, штамиаће га на руском језику, јер Ке га куиовати и читати народ од сто милиона." Затим: — »Ниједан језик нема тако велике будућности у Лвроии, као руски језик. Енглески језик има још већи изглед, али будућност његове чудне величине лежи изван Евроие. Гачуна се да ће иосле двеста година говорити енглеским језиком иет стотипа милиона душа" (св. 18., стр. 52.). »Свм други народи остаће па једном истом месту. Њихов ириновак би&е незнатан, не могу се множити, сви су иритешњени. Ограничени само на своје старо отачаство, као на једну кошницу, без иространих и наиредних земаља и колонија изван Евроие, иочеће венути, као дрво кбје нема куда да шири своје гране" (св. 18., стр. 53.). 22 ) Пуштамо самога иисца да нам каже, како је једном говорио на Цетињу: »да би требало ради књижевног цединства, да уведу опај језик којим се данас иише у Веограду и Новом Саду. Тај језик, на ком се до сада највише иисало и радило, остаКе за свагда као сриски књижевни језик. Ако Црногорци иродуже своје школе као до сада, онда иосле сто година, измеЈју та два језика биће већа разлика него што је измеЈју иортугалског и шианског. Ја не кажем који је језик леиши, само наиомињем да би за љубав књижевнога јединства требало да мањина иристуии већини, и да сви, који једно сриско име на себи носе иочну и једним језиком иисати. Но на Цетињу нимало нису склони томе. Они веле: много је леише казати: лијеиа, бијела, сиједа коса у ђеда; него: леиа, бела, седа коса у деда « (св. 19., стр. 77.). 21 ) »Путовање — вели нисац — то је најлеиша и највеКа школа, али школа иосле свију школа..." (Писма из Грајфсвалда, стр. 55.), и то за човека спремна, који, на том путу, треба да се задржи при свачем : » што му на том иуту изађе као ново, неиознато или необично" (ИнЈет, стр. 55.). — »IIа иутовању треба ионовити све оно што си у школи читао и учио. 1'реба изучавати садашњост" (1М(1ет, стр. 35.). — Наводи, како Дамартии вели: — »дге треба учити и иознавати векове у историји, људе у иутовању и Вога у ирироди" (И>н1ет, стр. 56.).

«