Просветни гласник

ењижевне

КЊИЖЕВНЕ ОЦЕНЕ „Ммнералогија, Петрографија,, Геологија и Основи Хемије", за средњс школе, израдио Стсван Шилованов. Нови Сад, 1895. год. Књига, којој наслов испнсасмо, нема сумње рађена је но нрограму за срнске гимназије преко Саве, и извеспо донеће ведике користи тамошњој пастави прво тиме, што ће као усвојена школска књига избацити из тамошњих гимназија штетно диктандо, које је морало бити до сада нарочито из Минерадогнје и Геологије, а друго, особито, тиме. што се види да се у љој, нарочито у хемпјском делу, водидо рачуна о начеду, које је потекдо од великог немачког ФидосоФа прошдог стодећа Емануеда Канта, а које гдаси: „Очигдедност без појмова је сдепа, а појмови без очигдедностп су празнн", јер се види да је прво издагана очигледност, експерименат, па носде тумачење, објашњење. Али при свем том ипак сматрамо за потребно а и но жељи самог писца — учинити на истој неке најважније нримедбе и иснравке. Тако, прво, писац је целу своју књигу иодедио на ова 4 деда: Основи Хемије, Минералогија, НетрограФија п Геологија. Ово нам изгледа у тодико нетачно, што излази да писац сматра ПетрограФИЈу као са свим засебну пауку и одвојену од Геодогије, а међутим то није тако. / 'сологија изучава о нашој цедој земљи као једној засебној индивидуи у васиони; док Астрономија о њој учи само у толико, у колико је 11 опа члан сунчаног система наиосе а цедог звезданог неба укупно. 0 земљи Геологија нак испитује на тај начпн, што изучава прво све Фазе земљиног развића од ностанка до данас то је Историјска Гсологија [обухвата Кант-.1апласову теорију о ностанку земљином и Стратиграфитјј, која, осдањајућн се погдавито на Фосиле, описује: „како су поједини перноди и њихове Формације у току земљпног развића од њепа ностанка до данас једно за другим следовади (Нос1ш1еиег и Пзсћтд); даљеизучава спољни изгдед, величину, температуру, густину и чланове наше земље (пиросвера, литосФера, хидросФера, атмосФера п биоСФера) — Физиографска Геологија; затим испитује елементарни саетав земљине коре, дакде разне стене п њихов постанак — Петрологија [која се но томе дели на Петрографију н Иегрогенију | и најпосле исиитује све промене, које се збивају сада у земљиној кори иди дитосФери, као и спле, које их пропзводе — Динамичка Геологија [обухвата Абисодинамику — о дејству сида на литосФсру, што иотичу из земљине унутрашњости, и Динамику у

оцеие 385 ужсм смислу — о дејству воде, ваздуха и организама на промену литосФере]. Дакле место „ПетрограФија" требадо је рећи Петрологија, јер се у књизи (види ст. 131.) говори при дефпницији „ПетрограФије" и о постанку и врстама стена, и даље место „Геологија" рећи према оном пгга се укњизиизлаже „СтратиграФија и Динамичка Геологпја"; како се дели и у каквом односу стоји ирема Минералогији — обе се могу обухватити изразом Абиологија супротно Биологији (Зоодогија и Ботаника), а ове обе чине Јестаственицу [Панчића термин; бољи но јестаствена (нриродна) повесппца (историја) од Бука Маринковића]. На стр. 145. требадо би рећи, да земљипи слојеви из архаичког или азоичког периода немају фосила [бољи израз но „окамењака", пре се опет узимао термип ,окаменотине"], јер ма да рсч „азоички" по Етимодогији речи значи „безживотни". ппак не сме се нарочито но теорији еводуције узети, да на земљи за време архаичког периода — бар при крају — није било никаквих организама, него се мора рећи да су први (веома иесавршени) организми постали тада, да је дакде морало бити на земљи за време архапчког периода живих створова, само су они били веома просте, нежне грађе, да нису могди од себе оставити трага у земним слојевима. На стр. 146. у табедарном прегдеду периода и Формација требадо је споменути п камбријске слојеве, п то иди као етажу сидура (као што раде нпр. Носћб1е11ег и ШзсћЈИ") или и направити од њих иајстарију Формацију полеозоичког периода, јер се у њима налазе најстарији фосиди и то од биља морске А1§ае (ОМћанпа апПдиа, КегеИез и др.), а од животиња ТгИоћШ (из кода Аг1ћгорос1а) и др. На стр. 166. каже: „неке морске траве", док том иридпком мпсди на морске А1§ае. У нашој ботанпчкој дитератури иије се сдедовало народу, код кога је некад иојам „трава" неодређеп, њим он некад готово сваку зељасту биљку обухвата, — по је утврЦно да су „траве" само Сггатгпеае. На стр. 166. вели: „да у сидуру кичмењацима нема ни трага". Међутим сплур је морао бити влада Асгаша или Асерћа1а [од којих сада живи само група ГсрГосагсШ и то једна врста АшрМохиз 1апсео1а1из Уагге1], само нлсу од себе оставили трага, „ фоспди од њих Фале због мекоте њиховог тела (Сар1 ЕеопћапИ)". 0 развићу Гиба (Пзсев), које су нам ирве од Кичмењака оставиле Фосила у земним слојевима, у главном но БеопћагсК-и [види његово дедо : „Уег»1е1сћен(1е ^оо1о§че", Наппоуег,