Просветни гласник

386

КРИТИКА И БИВДИОГРАФИЈА

1884.] имамо ово: У средњем и горњем силуру налазе се први фосили Риба, и то од Сус1оз{ота по свој придици сродиих данашљим МухтоМата, као ситна бодљикава тела Соп(1оп1ае, даље Опс1ш81, Тће1ос1и8 .и др. Од Сагсћапаз §1§а5 иалазе се зуби у креди и терциеру, али од других неких ВеХасШа иалазе се зуби и иерајне жбице већ у горњем сидуру. Сг апотеае су нарочито у карбонпФеру, мање их је у тријасу и јури, а у креди су већ сведени на неколлко врста. Најстарије ТеГеозГеае налазимо већ у јури и креди, а достижу своје особито развпће у терциеру. Од Ђцупог фосили већином Фале, само се у трпјасу иалазе поједини зуби од Сога*0(1и8. У једном гимназпјском уџбенику не треба све ове детаље помињати, али с обзиром на њпх требало је бар казати да се у силуру ирви фоеили РпСт налазе, а не, да пм ту ни трага нема. На стр. 158. вели: ,у почетку терцисра били су еами четинари, а доцније потера и друго лиенато дрвеће", међутнм на стр. 161. вели да је и нре терциера било „ једнопуичица (Палми) ц и т двоиуичица " и сем тога на истој 161. стр. изречно вели: „да у креди ночиње лиснато дрвеће (према немачком „Саи1>1н>1/ег и ]. Ово не може да се разуме, сем кад би писац био (што није) присталица ,већ Лајелом оборене Кивијерове теорије револуција , по којој би се казало, да је неким страховитим превратом на земљп пишчево „лиснато дрвеће" из мезозоичког периода пропало, да понова „доцније у терциеру потера". Међутим са развићем биљног света ио Носћ81еиег-В18с1пп§'-и и 1)г. ЕЛиаг. 81газћиг§ег-и ( види његово дело : „1)1е СопИегеп шн1 сИе Оне1ћасееп") овако стоји: у камбријској Формацији имамо прве биљне Фосиле, и то од морских А1§а (ОкИишпа апИдиа и др.). У силуру и нарочпто у девону има Фосила од сувоземних Сгур1о§ата, а у карбониФеру од најсавршенијих Сгур1о§ата Уазсикгез ( или Р1еп(1орћу1ае) и то: Ресор1еп8, 8рћаепор!еп8, 0<1оп1ор1еп8; Са1апи1е8 н Аипи1апа, Сер1(1ос1ен(1гои и 81§Шапа. Али још у карбонпФеру пма и Оутпозрегата од Рћапего§ата и то од Сусас1еа нпр. род СогДаИез, а од СопИега (Четинара) род Уа1сМа, а „ОиеЉасеае почињу тек у терциеру (Вг. 81габћиг§ег; стр. 263.)". У перму има и Ап§108регата Моиосо1у1е(1опа (нпр. Палми). Кроз цео мезозоички иериод је влада Оутпозрегата, али има и савршенијих Рћапего§ата, и нарочито у горњој креди има лиснатих шума од Ап§108регата В1Со1у1ес1опа (и то од Аре1а1а и 1)1а1уре1а1а). А у терциеру јављају се и ускоро нреовлађују В1со1у1. Оа.торе1а1ае, и то се после кроз квартернер п до данас одржава.

Узгред напомињемо да су незгодни термини: ,једноиуичице " и „ двоиуичице "; ако се баш није хтело следоватп Панчићу и усвојити научне термине Мопо п 1)1со1у1ес1опае, онда је требало узети у оскудици п боље и по праву приоритета нретежније изразе „Једноклијавице" и „Двоклијавице". Кад су на стр. 161. казата имена оних Ну«1гозаипа н др., требало .је казатп и име до сад најстарије тице Агсћаеор1егух (или Ог1рћо8аиш8) Н1ћоЈ >тар1иса ( или тасгоига), која је први пут нађена 1861. год. у слојевима горње или беле јуре. Требало је нзноти њену слнку (и то илииз „Сећгћисћ (1ег 2оо1о§1е уоп 1)г. С. С1аи8, 1891. год., стр. 169. н 170., нлп још боље онакву као у „Уегцћ 2оо1о§је уоп ПеопћагсН, таб. XIV сл. 294. | и казатп пгго о њеном значају п односу ирема Кер1Ша-ма п тицама. На многим местпма у СтратиграФији може се указати на ностеиено развнће органског света на земљп н на узајамни однос између појединих груна организама, н то код бпља за све важније бнљне групе, а код животиња нарочито се то лепо може ноказати за одпос између ПерННа н тица, п то помоћу Агсћаеор1егух-а. Ова птица имала је 20 ренних пршљенова и на овима десно и лево „парна крмила" и имала је перје и по крилима; реинпм пршљеновима личи на КерШћае [„нарочито на изумрле Р1его8аипае (\Уо1с1псћ)"], а перјем н осталим увршћује се у класу Птица, али ту чинп засебну иоткласу Заигигае супротну поткласп ОгшИшгае нраве Птице [ту имамо ВаШае, без кобилице, и Сагша1ае, са кобилицом. Видп С1аи8-а, стр. 857.]. Ма да може писац рећи, да је писао гимназпјски уџбеник н да није могао н ово спомињати, и ма да може навести да ђаци, који уче Геологију можда и код њих у V разр. гимн., пре Биологије нису дотле добро унознати са класиФикацијом организама, па то задаје тешкоће — нпак велнмо да јо најглавније у СтратиграФији за гнмназију указатн на постепено развиће земље и нарочито организама на њој, и ова идеја требала је бити ировучена као црвенн конац кроз цело излагање земљиних периода и објашњена најважннјим Фосилима. А овако што веће набрајање голих имена фосилннх родова и Фела било би само онда од користи, кад би ђаци у свима гимназијским заводпма нмали да изуче СтратиграФију на каквој добро уређеној а богатој збирци, где би са малом иомоћи наставника могли у том погледу и сами доћи до неких закључака — а иначе не. Дакле и код геолошких Факата требао је писац поред набрајања унети више објашњења, тумачења — впше праве науке. А кад је набрајао новише имена животињских група, могао је изложитн и имена 5—6 главнијих биљњих група, и онда