Просветни гласник

књижепне одене

387

слободно сс упустити у излагање онога што захтевамо. 0 Еохоои саиаДеизе неки веле да је анорганска продукција, а други да је то до сада најстарији ■1>осил иа земљи, јер се иалази у најстаријим стенама, исконским шкриљцима, и увршћују га у Рго1огоае Гогатнп&гае. Писац га ие помиње у својој књизп, сигурио зато што је усвојио прво гледипгге, али ипак требао га је поменути и само казати да то није фосил. Даље на стр. 4. треба казати, да у ваздуху има п микроорганизама (сићушних организама), а нс „гљивпца", пошто је први као ишрп појам и тачнији п бољи, јер се данас у Систематској Ботаници под „гљивицама" разумеју само Гип^ј, а у ваздуху су само неки микроорганизми праве природе Рипр, и то клице од тз. Плесни и иеких В1а81оптусе1а (као Бассћаготусев), мали број су Рго1огоа, пиа.че већина спада у Вас1ег1асеае, које истина многи по Ка§еН-и увршћују у 8с1и2отусе1,е8, дакле у Рпп§1, јер, веле, немају хлороФила као и Гпи§1, али то иемање хлороФила не важи за све, деоба по талу ц овде је дакле несигурна, и проФ. Соћи из Бреславе има право, пгго Вас1епасеае и још Сћгоососсасеае ,по поиречној пегетативиој деоби п развићу сличном у А1§а (1)г. Докић)" увршћује у ове под именом 8с1п2орћусеа. У осталом реч „сићупши (микро) организми" лепше може ио „гљивице" да ђацпма представи малеикост онога што се хоће. Даље писац је међу силама, што мењају литоСФеру, поменуо п „дуго време". Међу тим ио Емпиријској или Модерној Психологији оно гато означава или именује реч „време" јесте иродукција човекова духа, њега човек себи само иредставља у души својој из посматрања вечитих промена у спету иојава, у суштину „времена" не може се проникнути. Свакако то није сила, која сама може пеке промене на лнтосФерн да учини. У Геологији се истпна помиње „ зуб времсна", али ие да се тиме означи нова спла поред воде, ватре и организама, но управо заједнички рад тих трију сила после подужег времена. Напослетку писац се требао бар због термпнологије поред Панчића обазретп и на радове г.г. Жујовића и Лозаиића, н онда не би имао потребе да кроји нове а рђаве термине у Хемијп и Абиологији. Тако нпр.: он свуда каже „камен" место стена (утпрђен термин код нас за елементарне састојке земљине коре). Код нас у народу камен означава нешто више чврсто, а стена велико, и сваког би чнсто боло у очи, кад би му се но ппсцу казало да је камен: и

вода, ваздух, на чак и глнна и др. (за „стена" већ много и много мање). Није било нужно скрајати нове термине кут (место угао) н сеченице (место ивице), јер управо ту се не секу дне кристалне пљосни, но се сустичу, и сем тога по ДелаФосовој теорији о кристалној структури ивице су молекуларни низови заједнички двема кристалним пљоснима, док бн се сечењом добила. математичка линија (која је иначе тачкин траг). Неподесно је речено на стр. 1., да је ваздух „еласгичан", пего треба казатп да је „ширљив и стишљип", јер даније земљине теже, паздушни молекули би се разишли у васиону услед тз. топлотне енергије. А термнн „еластичност" у физицн је специјалисан н њим се назива само оно својство чврстих тела, које се впђа, кад се неко чврсто тело каквом механичком силом изведе из свог нормалног положаја, оно ће се услед еластичносги, еластпчпе силе, вратнти (не баш апсолутно) у свој првобитнп ноложај, чнм престане дсјствовати механичка сила, која је телу иореметила положај. Због оних многих, ноних, скројених термина можемо рећи писцуово: језик или говор доиста је најбољи сипмак нашег унутрашњег света, наше душе, и сем тога речи намуправо „реалишу" логичке појмовс (који су апетрактни), те зато се много сада полаже на научну терминологију; али ипак у склапању српских терминолошких израза, као што иреиоручује Панчић, не треба претеривати и на силу Бога стварати нзразе [као „једнопупчице" и др.], које не разумеју ни Срби нп ико, и за које се морају и Срби богатији речима трудити, да пх разумеју и запамте, онолико исто, ако не п више, колико и за праве, научне изразе (који су бар још интернационални). Треба нарочито имати још у виду да има случајева, када се иросто никако не може речима (иа ни термпнима) иогпуно исказати оио што се мисли и жели.

На ове и овакве иримедбе доћи ће изнесно и сами прекосански иаставници служећи се у снојим нреданањнма именованом књигом, која је нећ усвојена за школску за нрекосавске српске гимназије, п нисац треба ири изради другог издања да пх има у виду и да учини да му књига буде још мпого боља. При другом издању нека узме и ово у обзир: Ни у ситницама не треба се, за љубав лакоће ђацима, огрешити ни о саме истине науке, која се излаже, ни о савремене захтеве Методике по истом предмету. „Коп пшНа, зес1 пш11шп" препоручује Панчић, не многе ствари, но неке, важније, темељ-