Просветни гласник

388

нијр, адн те добро протумачити, разјасшггн. Всштина шЈсања гимназијског уџбеника и састоји се у томе, да се ђадима средњих шкода иа простији, дакши, разумљшшји начив изнесу протумачена важнпја Факта неке науке, а ни мадо неогрешујући се о саму науку и њену методику (не почети нпр. издагање периода земљина развића натрашке, од данашњице на назад, пего онако како је методички

утврђено: од почетка до данас). Бацима дакде у средњим шкодама, нарочито у вишим разредима, већ треба иовнше ираве науке, за разлику од учења у осиовним шкодама. 15. сентсмбра 1895. год. Чачак. М. М. Томић.

ПРОСБЕТНИ К08ЧЕЖИЋ

Р А 3 Н И ЗАПИСИ Три свечана скуиа Сриске Ераљевске Лкадемије Наука. 1 ) — У овој години до сада су држане три свечане седнице Авадемије Наука. У тим седницама су три ново-нзабрана чдана нрогдашена за ираве чданове Академије, пошто су најпре прочитади своје прпступие академске беседе. И тако је наша Академија Наука ове године обогаћена са три нова академика. Први свечани скуи држан је 11. јануара иосде нодне у дворници Ведике Шкоде, на ком је изабрани академик, Љубомир СтојановиА, ироФесор у Ведикој Шкоди, прочитао своју академску, приступну, беседу. Нови академик говорио је погдавито о индивидуадисању п развитку српскога језика у вези са сдовеначким и бугарским језиком. Поређавши мишљења о овој стварп свију знатнијих писаца научника, као: А. Шдајхера, Ђ. Данпчпћа, Ф. Мпкдошића, X. Хирта и других, но којима је стварање сдовенских језика бидо још док су Сдовени биди у заједницп, изнео јесвоје мњење о том, да сумишљења поменутих научника потекда отуда што је теорија о деоби индојевропских језика пренесенаи на деобу и постанак сдовеиских језика. Затим, пошто се најнре задржао на теорији Шдајхеровој и Шмитовој, изјавивши да нн једиа ни друга немају на својој страни сувремену науку о језику, изнео је најновију теорију о постанку и развитку нндојевропских језика Хермана Хирта, која је издожеиа у расправи „Родствени одношаји Индојевропљана." Академик Стојановић, усвајајући ову теорију, ирепео ју је и на сдовенске, а иарочпто па 1 Опо је спромљено зајунску свееку »Нросветпога Гласника«, па случајно изостадо. Ур.

југо-сдовенске, језике и доказивао да су Сдовени, кад су нрви нут дошди на Вадканско Нолуострво, говориди прасдовенским језпком, иа су се тек доцније иод утицајем иокорених несловенских илемена створили јужни словенски језици и данашњи сриски језик ц његови дијалекти. На завршетку своје беседе, академик се дотакао иитања о именима сриском н хрватском, доказујући да су „Србин" и „Хрват" имена племенска, а не географска, у псто време чудећи се, како Хрватимогусвој књижевин језик називатн „хрватски", кад је он сриски, и то говорни језик херцеговачки. Језик, којим Хрвати говоре и пишу, тодико је хрватски, колико би се могдо рећи да је језик, којим потурчени Бошњаци говоре, турски, рекао је нови академик. После завршене академске беседе узео је реч председник Академпје М. Г Б. Мидићевић, и, иоменувши све радове на књижевном пољу и заслуге и подобности за иауку Љубомпра Стојановића, прогдасио га је за правога чдана Академије Наука. Овај свечани скун походиди су Његово Величанство Краљ, Њ. В. Краљица Наталија, скоро сви академици, нроФесори Велике Шкоде, некодико наставника средњих и основних шкода и много другог оддичног света. * * * Други свечани скуа Академпје Наука био је 4. Фебруара посде подне, опет у дворници Ведике Шкоде. На овом скупу читао је своју ириступну академску беседу ново-изабрани академик Псра П. ЂорјјевиЛ, чдан Државнога Савета у пенсији. Предмет његове беседе бидо је: Питање о реду речи у реченици. Беседппк је овом придиком изнео значај реченпчне конструкције и показао сдободу, којом се оддпкује срнски језик од неких других језика у пнтању, које је овом придиком расирављао.