Просветни гласник

ГАЗНИ ЗАПИСИ

389

Ои је опо питање претресао са два гледишта: исихолошкога и граматичко-историјскога. С првога гледишта беседник је, тврдећи да ред речи одговара удруживању иредстава, иоказао примерима из народних песама, пословица, нриповедака и Вукова језика: а.) исихологики ред и б.) исихолошку инверсију; у ПСИХ0./10ШК0М реду палази: наралелно п ирогресивно везивање иредстава једнакпх н супротних. И психолошки ред п психолошку инверсију беседнпк је осветлио и реченичним акцентовањем, граматичким и реторским. Са другога гледишта, беседнпк је додирнуо одредбу традиционалнога■ (редовног) и оказионалног (обрнутог) реда речп, и с ногледом на претпостављене типове у основном језику индојевропском и на састав сложених речи у српском језику, претресао је распоред речи у четири главна нм одношаја : а.) ириродном (предикативном), износећп разлику између традиционалне и оказионалне граматичне инверсије; б.) одредбеном (атрибутивном), гокорећи о положају описних и присвојних придева и о узроцнма њихова изједначивања; в.) зависном (конструктивном), показујући положај предмета према нрироку, п ређајући случаје, кад уз ирирок има више предмета (правих и неправих) п адвербијалија; п г.) савезном (копулативном), говорећи о положају енклптичких и проклитичких речи у реченицп. После завршене беседе, која је трајала сахат н четврт, иредседнпк Академије, изнесавши у лепом говору све радове п заслуге II. II. Ђорђевпћа на књижевном и научном пољу, прогласио га је за иравог академнка. Овај скуп походио је Његово Величанство Краљ, академици, проФесори Велнке Школе, настакннци средњих и основних школа н много другог света оба пола. * * * ТреКи свечани скуи Академије држан је на Видов дан носле подне у дпорници Народне Скупштпне. На овом скупу, који је држан у част доласка у нашу престонпцу Његовога Височапства Николе ПетровиКа I, Кнеза Црне Горе п Брда, проглашен је за правог члана Академије д-р Јован ЈовановиК — Змај, иознати наш лекар, књнжевник п песник. Овај скуп походили су Њсгово Величанство Краљ и Његово Височанетво Енез Пикола са својим свитама; Његово Внсокопреосвештенство Митрополит с нишким владиком; скоро сви садашњи и пређашњи државници и великодостојници наши, и, иоред академика, преко 300 нарочито позваних особа, међу којима је било: чланова Државнога Савета, пређашњих и садашњих, чланова Касације и Апецрооввтни гласник 1896. год.

лације, проФесора Велике ТПколе, паставника средњих и основних школа са још много другога одабрана света оба иола. Најпре је председник Академпје, М. Ћ. МилиЛевиЛ поздравио високе госте овим говором: Ваше Величанство, Краљу — Заштитничс! Вашс Височанство, Кнежс — Песниче! Научни трудбеници захвалнп су кад им владаоцн земаљски стварају могућност, кад им дају заштиту, да се слободно, но својој вољи, могу одавати мнсаоним радовима: да могу проучавати зем.шшу- утробу и прпродпе појаве, обелодањиватн васеленске законе, н стављатн на услугу људма дотле незнане снаге и користи; да могу, у царству мислп, све слободно испитујући, дизати се до недостижности; да могу, ужижући свећицу по свећицу, разгонити мрак са тамних места у давној ирошлости, и, пајпосле, да могу, негујући лепоту у речи, звуку и облику, оплемењавати најлепшу страну човекова бпћа. А кад још дочекају да под слеме њихове смерне радионице, да у средину њину, собом ступе Светле Крунисане главе, прослављени вођи Народа свога: онда се из њихових раздраганнх срца сам отима узвик: — Да сте нам добро дошли, Краљу — Заштитниче! — Да сте нам добро дошли, Кнеже —• Песниче! Нека Вам је вазда хвала п слава! * После овога иредседник је иозвао секретара Академије, г. Јов, М. Жујовића, те је прочитао писмо г. Алфреда Рамбона, францускога мннистра просвете, којим се захваљује председништву н академицима, што су га изабралн за члана Срнске Краљевске Академцје Наука. * За тим се председиик Академије обратпо академицима овим речима: Госиодо акадсмици! Данас имамо да примимо у своју средину новога изабраника, д-ра Јована Јовановића—'Змаја. Скоро ће битн пола века откада је у сриској књизи одјекнула нрва песма Јована Јовановића, и данас је Змајево име знано и поштовано у сваком месту, где се српскн чита, где се српски пева. 50