Просветни гласник

390

ПРОСВЕТНИ КОВЧЕЖИЋ

Несме Змајеве и многобројне су и разноврсне; неке су самоннкле, а неке нз туђих нреиеване, тек су и једне и друге право миље Србину чнтаоцу. Ади оно што је у њима депота над лепотама; оно што Змају даје тако одлично место међу песннцпма — тим дивним чедима мајке природе јесу п остају његове Дечине Песме, у којнма је он надмашпо све претходнике и све вршњаке своје.... Прави песннк свакад изобидује овпм срећним дарима: Високим, божанским надахнућем и одабраним беспрекорним обдиком. Надахнуће је душа песппкову спеву; а облик: стнх, стопа, ритма, одећа су, V којој се та душа може јављати вавек свежа н мида. Ннкакав прозни састав, ма кодико богат својом садржинОм, и ма како деп својпм скдопом, ае може тодико утицатп на, сдушаоце, нити се даје тако брзо примитн, ни тако дуго памтпти, као срећно сложени надахнутн стихови даровита песника. Идеје, које желнте ра.заслати п у ширпну међу сувремеиике, и у даљину — међу нотомке, облачите у рухо иесмано, слажите их у одабране скдадне стихове, па не сумњајте о дужини аихова века. Нотврду за све то ми имамо у досадашњим безбројним несмама ноштованога нашега изабраника. * Нови академик, д-р Јован Јовановића — Змај, лравдајући се, што, због краткоће времена и но молби председнпка да у овој прилици буде кратак, ннје могао да спреми нарочиту и значајну академску пристуину беседу, прочитао је у име беседе парочиту иесму за то сиевану: Марко ЕраљевиК и Троглав Араиин. Ову песму, у којој се опева јунаштво Марка Краљевића, академик је спевао нрема сећањима, која су му нз прпчања му у детињству остала. Академпк је с ведиком пажњом и одобравањем саслушан н ноздрављен од свију којн су овај скуп походпли. На завршетку овог свечаног скупа, иредседник Академије поново је узео реч, па, обраћајући се академицима, каза: Госиодо академици! У овај свечани, у овај исторнјски тренутак, ја не могу прећутатл једну ретку срећу нашега песника. На глас: да се српска војска прпблпжује Косову, Змајева је вила покдикпула: ,Са Авале, са Ловћена, Једна труба труби, Авала се приближује Да Ловћен пољубп!

Ако ј' санак, леп је санак,

Свет нек му се диви, Векови нам већ дугују Да тај сан оживи!" И тај санак — данас јава: Два узвншена вдадаоца од две сестринске државе, ето, братски седе један уз другога и, пред њиховим светднм лнцима, песник Змај ступа у Српску Краљевску Академпју! Проглашавајућп ту срећну јаву, ја моднм новога академнка да изводи, уз наша срдачна честптања, прпмити и дппдому! Узвишеним сјајним гостима иодносим још једном најдубљу бдагодарност за милостпву пажњу ирема Академији. Скуи је свршен! * Његово Внсочанство Кнез и Његово Ведичанство Краљ, пошто су дично честитали новоме академнку, удадили су се нз дворнице а за Њима Њихове свите и остали ноходиоци овако ретког свечаног скуиа. Ј. Д. Ј.

Споиеник Ђури Јакшићу, — Поред споменика Јована ГавриловаЛа, једнога од највећих нашпх родољуба п добротвора; п норед споменика Ђуре ДаничиКа, једнога од нашнх ирвих књижевника и научника, .— београдско, депо уређено, калнмегданско шстадиште, од Светога Идије ове године још више уленшава н споменик Ђуре ЈажииКа, једнога од најбољих наших несника, сдикара и приноведача у времену од 1858. до 1878. године. Свој тројици поднгнутп су спомепнци добровољним нридозима и то: првоме иницијативом Учитељског Удружсца, другоме иницијативом друштва ђака у Ведикој Школи ДаннчиЛ, а трећем заузимљивошћу типограФског невачког друштва ЈакгииЛ. * * * Ђура ЈакишЛ родно се 27. јула 1832. године, у селу Дрк>п, у Ваиату. Отац му је бно свештеннк и звао се Дина (Дионисије), а матери му је бнло име Христина, која је била свештеничка кћи. Ђура је имао шест браће и две сестре, међу којпма је он бпо најстаријн. Он се учио у месту свога рођења и у једној обдижњој му немачкој шкодп. За тим је 1842. год. ишао у српску шкоду у Сегедину, а 1843. год. учио је први разред гимиасије. Учење му је ишдо тешко, а шкода му није била мнла, јер му је, како је он сам говорпо, бидо „тешко учити на памет." 1 ) Зато га отац да у трговину, алп му н то омрзне те га после поново даду у школу н 1844. године учио је II разред гимнасије. Доцније опет 1 М. Г Б. Мшшћевића: »Номепик знаменитих људи* II, стр. 192., и »Дела Ђ. Јакпшћа« књига VII.