Просветни гласник

332

Маринковићке, СоФије Бранковићеве и Аксентија Мндутиновића, наставника основннх школа, који су молили да нм се уваже неке годнне учитељске службе. Ирема реФератима г. Илића Савет је одлучио: 1., да се преко молаба г. Аксентија Милутиновића и г-ђнце СоФнје Бранковићеве пређе на дневни ред, пошто нема свнх докумената потребних за решење ових нитања; и 2., да се молба г-ђе Маринковићке не може уважити. VI. Прочитани су реферати г.г. Свет. Никетића п Симе Томића, проФесора, о „Хришћанском катихизнсу" од г. Јевр. А. Илића, који га је нонудиоза школски уџбоник у средњим школама. РеФсрат г. Нпкетића гласи: Главном Просветном Савету Кад се већ, изузетно, поверава једној онробаној и признатој личности у науци, да наппше уџбеник за школу, тнм је у напред и опена готова, п мишљењс других о њему постаје безпредметно, а у оком специјалпом случају још п излишно. Ово тим пре, што је „Хришћански катихизис" од г. Јевр. А. Илића, којп ми је актом Просветног Савета од 4. апр. СБр. 44. т. г. упућен на оцену, већ прегледало и одобрило Њ. Б. Преосвештенство г. Митрополит Михаило, као један од најпризнатијнх аукторитета богословских на словенском југу н нредставник Архијерејскога Сабора у Србији. Једино та околност, што је ово први случај, да ме Главни Просветнп Савет иочаствује својом просвећеиом пажњом за реФсрснта, нобудпло ме, да овај рукоппс на оцену примим и позиву се одазовем. Да кажем неколико речи напред. Нпједна од научних дисциплина у нашим школама није толико занемарена, као нредмет Науке Хришћанске. Једно с тога, што су, у недостатку спремних кандидата, постављани по нужди за наставнике опс науке, лица без стручног богословског зпања, а друго пгго су и сами уџбеници били неподесни за школску наставу, — рамало се, па п данас се на многим местима рамље са напретком ученика нашихсредњих школа из Науке Хришћанске. Познато је, да при садањем васпитном снстему у нашнм основним школама ученпци од свега најмање уче о верп. Нашим „српским" педагозима, који у приликама радо причају о Коменском, Песталоцију, Дптесу, Дистервегу и т. д., и о њима но нешто и иишу, баш оно, на чему су овп чувенп научари п педагози заснивали своју иауку: религија

н морал хришћански, постали су за њих споредни, а у много прилика п излишни за школу. Код овако изврнутих по.јмова о педагошком значењу н важности Науке Хришћанске, природно је што се о њој у нашим основнпм школама слабо, а често нимало не води рачуна. Она се, ако хоћете, чак и багателише и назива „поповском науком." Може ли, после овога, код ученика основнпх школа у нас бити какве год спреме и знања о вери и науци Христовој ? Може ли такав неспреман ученик, улазећи у гимназију, с вољом прпгрлити и учитп иауку, која му је дотле била узгредпа — уирав пза леђа? Додајте још к овоме и оно доцнпје гимназијско бубање нз књнге, које је деценијама одвраћало ученике од учења веронауке у нашим средњим. школама, онда се само но себп каже, какав се резултат могао очекивати од оваквог нехатног и небрежљивог предавања и учења. Ваљало је дуго чекати да сс увидн п дође до уверења, да ово садашње не водн жељеном цпљу, већ шта вишс, јако штети угледу верс и цркве; а школи и школској настави задаје тешкоће у оиште. Отуда је спакојако морала иотећи и та срећна мпсао, да се досадашњи уџбеници Науке Хришћанске у нашим средњим школама замене новим и бољим, који би прилагођени били нашем васнитању н школовању. Зато сс јако радујемо, што је један од најтежнх нредмета Науке Хришћанске — Хр. Катихизис, дат у израду већ опробаној снази у школској књижевности, стручном богослову и проФесору г. Јевр. А. Илићу, управнтељу учитељске школе. Ја сам „Хришћ. Катихизис" од г. Јевр. А. Илића с пажњом прочитао и налазим, да он може бити нримљен за сада као најбољи школски уџбеник у нашнм средњнм школама; јер ои је а) краћн од осталих у излагању предмета догматских, и б)простијпи јаснији по стилу и деФнницијама и није претрнан сувишним исписивањем цнтата (текстова) нз св. нисма; а то су све добре стране, које препоручују ово дело као добро н куд и камо боље од досадашњпх иревођених и прекројених „Хришћ. Катихизиса", који су унотребљаваии биликао уџбеници у нашим средњим школама. Ну, кад сам примио на себе моралну дужност, да реФерпшем о овом раду г. Јевр. А. Илића, нека ми је донуштено, да ставим овде и неке своје напомене о томе, једино утој жељии намери, да овај „Хришћански Катнхизис" од г. Илића буде што потиунији и бољи од свнју наших досадашњих уџбепика по том продмету. Тако: писац, побрајајући у спом ХришКанском Катихизису некаиопске књиге Стар. Завета вели : „Ове се књиге зову неканонске, јер су се (81с) јавиле после утврђеног сииска светих књига (стр. 10.)."