Просветни гласник

656

ЗБИРКА НАРОДНИХ ПРИП01ЖДАКА ИЗ ПОЦЕР1ШЕ

падне ноћ на земљу, а ти хајд' доле селу, па уђи у ону кућу, али немој питати за конак догод не уђеш у болесникоБу собу. У тој кући живе људи рђава срца па ти неће никако дати конака, јер никог ни до сад нису хтели приматп. 'Гек. кад се видиш у соби. где болесник лежи, а ти реци да си дошао на конак. — Онда ће сва чељад викнути на тебе и скочити да те терају, а ти се не дај; па кад те почну вући из собе, а ти се дочепај болесникових ногу, па повуци и њега. а он ће онда, у мукама повикати на чељад: „Оставите га нек ноћи, убио га Бог! (< Онда ти лези, али немој спавати. Сутра у свануКе дођи на ово исто место да се састанемо. Рекап то, Арханђел се узнесе на небо. У том запеваше петлови, зора заруде и свану дан. Младић остане у шуми целог дана, а'кад падне ноћ на земљу, дигне се он селу и полако се увуче у кућу, у којој, као што му светитељ рече, беше болесник; а по том, да га нико не спази уђе и у болесникову одају. Ту назове Бога и упита ко је болестан. Чељад се зграну, кад виде страна човека у кући и рече му, да је болесник домаћин. А младић онда узе молити: — Путник сам, залутао и уморан; него да ли бих овде у вас могао преконачити. Кад то чу чељад, као да се помами ; скоче сви на младића, те псуј и ружи и терај га на поље, говорећи: — Има још кућа у селу, па можеш где било ноћити. Али. кад младић не хтеде никако да иде. скочи чељад, као вуци на јагње, те ко за главу, ко за мишке, а ко опет за ноге, хоћаху лепо младића да избаце на ледину, као тулумину; али ти ни он не буде с раскида, већ у оној џеви држ' болесника за ноге. Зајаукаонај злосретник и повика на чељад: — Оставите га нек ноћи, убио га Бог! Тада га се чељад окану, а младић се онда свуче и легне на једну постељу према болеснику, да би могао видети кад му Арханђел буде вадио душу. Кад је било пред зору, а то се нечујно отворише врата на болесниковој одаји и унутра уђе светац. Нико га у кући и не чу и не виде, до једини младић. Па Арханђелу је била црна долама до колена, а у л«цу беше мргодаст. Још тише него сен, лебдећи од врата светац лагано приђе болеснику, који се сад поче трзати и превртати у највећим мукама. Арханђел се сад још више смрче и младић

виде како се прогура кроз чељад. која га не могаше видети. За тим младић виде, како светац засука рукаве до лаката; клече болеснику на груди. које почеше пуцати: раздера својом невидљивом руком кожу на мршавпм прсима болесниковим и завуче руку у дупљу, па узе нешто по њој тражити. Болесник се за то време сав грчио у тешким мукама, да му кости пуцаху, а зуби шкргутаху и шклоцаху. Тако потраја подуже. Младићу се чинило, да светац навлаш неће да извади руку из боникових прсију, чије муке беху све то жешће. — На послетку светац трже руку на поље, болесник се опружи и зену па — издахну. — А у крвавој руци светитељевој, младиК виде ишчупано срце грешннково. Младић, који је све то могао видети, јер му је. светитељ својом вишњом силом био отворпо очи, виде у тај мах, како се и светитељ згрози, погледав у срце и како га љутито баци у једну торбу, која му је висила о рамену. Чим се самртник смири и укочи, светитељ нечујно пређе преко собе и онако исто, невиђен и нечувен, изиђе на врата. Чељад почне кукати и запевати, а младић се дигне, прекрсти се, изиђе из куће и оде на оно раскрш1|3 у шуми, где му је светитељ кааао да га чека. Мало по том, а ево и светог Арханђела, приђе младићу и заиита га : — Јеси ли видео, како људма вадим душе? — Јесам, одговори младић, а да ли сваком онако, као оном болеснику ? А светитељ му одговори: — Не, момче, свакоме; некима то другаче чиним. Ноћас ћу опет једном болеснику извадити душу, па дођи и ту да видиш. И, говорећи то, свети Арханђел каже младићу друго неко село и у њему кућу, где је самртник. Кад падне ноћ на' земљу, упути се младић ономе селу и дође пред ону кућу, па из даље повиче: —- Е-еј! домаћине! — Ој! одазва му се један женски глас с двора. А младић запита; —- Могу ли ја у вас преноћити ! Онај му женски глас одговори: — Можеш, можеш, брате и добро нам дошао! Сваки гост је у нашој кући мио, у по ноћи, к'о у пола дана! Онда младић уђе у кућу, где га дочека сва чељад — читав народ, — а заповедала је она жена, која је младића на двору примила и која је била у кући домаћица.