Просветни гласник

НАУКА И

НАСТАВА

разлика човека од животиње, него Је оно и Један од усдова етичког, хумаиог код човека. Тако исто ум тек доцније одваја појам од одређене поједине преставе (светлост од пдамена, сунца, светлих тела). И бројање је првобитно неодвојено од иисаља и појмова; тек доцније одваја се знак броја од слика које изражавају и иреставе од појмова. Еао што се мислена садржина јавља у духу увек прво као једна нераздвојна целина, од које се тек доциије одвајају иоједини елементи — субјекат, објекат, нредикат и т. д. тако и првобитни дух човеков све ствари које га интересују, интесују га само као целина, као једна слика (дрво, животиња); свака аналитичка радња настуиа тек доцније. По томе да би се разумело јединство, целина морају се прво одвајати поједине ствари од онште целине, морају се прво разликовати; одвајање, разликовање јесте први основ свега интелектуалног прогреса, први почетак сваког разумевања. Пошто ми можемо опазити и после разумети неку сгвар само тако ако је она одвојена из множине једновремених, коегзистентних ствари, то теориска анализа ствари наступа тек доцније прогресом ума * и на њој је основан сав прогрес наука. Још у првим деценијама овог столећа Физичари још нису одва јали кретање од материје, него су све поједине Форме кретања (тоилота, светлост, електрицитет) важиле као немерљиве материје. Првобитно око не одваја боју од светлости и тек доцније почело је одвајати поједине боје од једне светлости, као што се тек доцније одваја и светлост од топлоте. Ваздух и вода нрво су појимани као проста тела, елементи, као целиие, и тек доцније хемија одваја поједине састојке из којих су они састављени, као што се и до микроскопа појимало да је људски организам као и животињски једно јединство и 4 тек тада се увидело да је он сложен ресултат удружене гомиле елементарних јединица живота ћелија, као што је то Њутн доказао да светлост није проста него да је сложена из разних обојених светлосних зракова, као што су и дух и душа првобитно сма. трани као целине и тек доциије одвојени поједини елементи њихови. 6.) Тек кад се човек одвојио од природе, кад је увидео да осим њега има још нешто на свету, кад је опазио свет према себи, тада је могла настати религија, тада је могао човек постати религиозан. Животиња, не одвајајући се никад од природе, не диже се никад до религиозности, и ношто се само човек одваја од природе, то је религија одлика само и целог људског рода као што је егоизам основни свесни мотор свих људских радњи и настаје тек онда кад дух Одваја ја од онште це-

лине тако је религија прва Фаза пробуђене свести човекове; мећући човека у центар свих ствари п полажући да све што постоји и бива, постоји и бива само ради човека, религија је Философија егоизма али егоизма целог људског рода, специје. Тек доцније ФилосоФија и наука одређују свима стварима њихова права места и вредности, сужавају и границе људске моћи и вредиости. Религија је прва веза човекова са стварима; првобитна целина, тип духа, род од којега се доцније одвајају велике индивидуалности историског духа човечанства: уметности, ФилосоФије, науке; она је првобитни океан из којега су доцније израсли континенти историског живота на којима успевају више Форме тог живота. Религија је вера (у добру и злу) моћ природе п њених сила над човеком; ФилосоФија је вера у моћ људског; по томе је религија главни и највећи елеменат сваке ФилосоФИЈе и науке; и што се човек осећа слабији према моћи природе тим је и религиознији; пред све већом снагом ума људског п религија се повлачи даље; по томе је религија први ступањ ума људског а са све већим разумевањем ствари и по општем ходу њиховом религија ће бити и последњи ступањ његов. Митско стање сваке ствари људске јесте оно кад она још није одвојена од религије, кадјејош обојена бојом светиње; но томе митско стање људског духа јесте оно првобитно стање кад се од хаотичке целине још нису одвојиле поједине индивидуалне Форме историског живота: теорија и практични живот, друштво, ФилосоФија, уметнбсти, и науке; кад су у том течном стању духа све те ствари пливале у религији као клице. а.) Свака ствар и свака радња у практичном животу првобитно је носила на себи карактер светиње; светиња је прва боја у којој је човек гледао ствари. Ватра је вештачки произвођена брзо само за радње култа па и само произвођење ње било је радња култа, коју су изводили духовници, којим је божанство или сакривена виша моћ принуђавана да изађе из сакривености. Доцније је акат култа секуларисан и ватра, која је прво служила за сагоревање и кување жртвених дарова примењена је после за обично готовљење јела, а то се види и по томе што је од најранијих времена огњиште куће сматрано за свето место, освећено ватром. И обрађивање земље било је првобитно религиозна радња, која је доцније проФанисана. Процес. генерације био је првобитно сматранза неку врсту божанске радње, поводом неке тајанствене, натприродне моћи, те је и полни саобраћај код човека сматран као неки акт религиозног култа, ношто се ту открива и изазива божанска снага и по томе је био свети