Просветни гласник

552

Н А У К А И

Н4СТАЈА

се не сме напустити у свако доба. Кад се разбоди учитељ, по варошима заступају га остали, а на селу, где је он један, одређује му се застуиник. Крнвице учитељске извиђају се редовним путем или, ако су чисто школске прпроде, онда преко одбора. Казне су: опомена ; укор ; губитак плате од 5 дана до 3 месеца; премештај без права на селпдбене трошкове; отпуст без губптка стечених права, и отнуст с губитком неких или свих стеченпх права. Ирве две казне изриче п школски одбор, а све министар просвете, и то: за „немарно вршење своје дужности у школи и цркви, за неиослушност властима, за злоупотребу у служби, за невршење закона и прописа, за пијанство и пначе неуредан живот итд." Премештајп могу бити : по молби, по потреби службе, и по жељи које општине. У оба ова последња случаја учитељ добива иопутнину, и то, у првом од државе, а у другом од дотичне општине. Сви учитељи једнога места чпне веКе. Њему је дужност, да се стара „о настави и дисциилини ученика." Где је у месту више учитеља, један се поставља за уаравитеља. Његова је дужност: да водс непосредни (најближи) надзор; да пази на ред; ди се брине о замени; да сазива веће и извршује одлуке његове; да чува књижницу и архиву; да води преписку са свима властима; да о свему извештава министарство и подноси редовно месечне извештаје. Нети и последњи одељак је о „надзору." Он је оишти, „ради поуке и реда," у току године, и иосебни, „ради оцене усиеха учитељског," иакрају године. Први се врши преко управитеља школских, преко директора и проФесора учитељских или средњих школа и школских одбора. Други се вршп „преко лица из просветне струке у опште, а нарочито преко професора учитељских или средњпх школа. Њих предлаже Просветни Савет а одређује министар. Један надзорник не може битп две године узастопце у једном округу. На пспиту треба да буду п чланови Школскога Одбора, или барем двојица. Они се потписују у протокол. Оцену изриче сам надзорник, узимајући у обзир и олакшице и отежице. По свршетку подноси извештај о свему. Он прегледа и рад школскога одбора и наређује шта треба да се уради. У последњем (80) члану су » ирелазна наређепа," у којима нрва тачка наређује како ће се поступно изводити обавезна настава, друга, да се уписује само онолико деце колико у коју школу може стати без опасностп за здравље, док се не подигну нове пространије зграде, трећа, да се учитељице, које се затеку у III и IV разреду мушке

школе, поступно преведу у женске или у I и II разред мушке, а четврта одређује који се досадањи закони и одредбе овим законом укидају, а који не. Ето, то је закон по којем се данас оеновне школе управљају. Можда он има и непотиуности, празнина и мана; али наше није овде да њих исносимо, но само да се упознамо с оиим што и како постоји. Будућност има времена за напредак. IX Друге важније уредбе Закон о основним школама је само бледо обележје онога што је најглавније у уређењу ових школа. Поред њега постоји још безбројно много разних уредаба и нрописа, који се садрже у разним другим законима, правилима, расписима и наредбама. Немогућно је и дуго је све ово ређати, и ако у томе лежи драгоцена грађа не само за иознавање наших основних школа данас но п за историју њиховога развитка. А ово није ни нотребно. Свака школа мора и треба да има „Просветни Зборник ," у којему су све уредбе и сви закони о свима школама у краљевини, и млади учптељи не треба да пропусте да не прочптају барем све оно што се тиче основних школа. Ту ће наћи пуно напомена, како да се нађу и како да иоступе у многим приликама живота школскога. Но прп свем том неке најважније морамо споменути, те да их принравници учитељски знају и и нре ступања у учитељску службу. Да споменемо прво закон о илатама и иенсијама учитељским. Закон о платама (од 81. марта 1881.) уредио је плате тако, да учнтељи почињу са 800 динара, а за тим после сваких 4 или 5 година добивају иовишицу. Прве три године повишице су по 250 а последње три по 300 динара годишње. После четири године добива повишицу учитељ „кад му белешке о успеху изнесу у општем ресултату најмање 4, ако за то време никад нпје добио слабу или рђаву оцену;" а после оиет, „кад му општн ресултат бележака кроз 4 године не изнесе 4 али коме тај општи ресултат кроз пет година изнесе најмање 3%, а кроз то време није нпкад добио слабу или рђаву оцену." Још закон даје право на додатак од 250 до 500 динара у местима, која се сматрају као „тежа" и „важнија." Поред ове редовне плате учитељ, као што смо видели, има још од општине стан, огрев и дан орања, или, за све ово, сразмерну накнаду у новцу. Учитељице имају плату као и учитељи. Ако су учитељ и учитељица муж и жена, стан или накнаду за то добива само