Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

553

једно. На случај смрти, учитељева породица добива једномесечну („посмртну") идату покојникову „за укоине трошкове." До поменутога закона о основнпм школама учитељи нису кмали никакве аенсије, него су добивали само нешто на име „издржавања." Овај је закон и то обухватио и он вели (чл. 45): „Учитељи који наврше десет година службе, имају право на издржавање на случај старости, душевних и телесних слабости или настуииле несиособности. Ономе који је навршио десет година службе, ово право доноси 40 продента његове систематичне плате; а свака даља година службе доноси право на 2,4 тако да онај који наврши 35 година у-чптељовања, добије као издржање целу систематичну плату." Још су у беднијем стању биле породице учитељеве и сирочад њихова у случају смрти учитељеве. Оне су остајале без игде ичега. Године 1877. 29. јуна, умре Јован ГавриловиК, државни саветник и бивши иамесиик, и, пошто није имао своје деце, он све своје имање, у 250.000 дннара, остави на издржавапе учитељске сирочади. Од тога завештања, од улога учитељских и још од других неких извора „Закон о пенсији учитељских удовица и њнхове сирочади" од 20. априла 1885. године оснује фонд, из којега данас и учптељске иородице имају издржање, ако им хранитељ умре. Овај фонд износи данас иреко милијун динара. Члан 6. овога закона каже: „Ако је умрли улага- ■ лац мање од десет година улагао, пенсија ће износити 30% последње плате, на коју је он улагао. Са сваком годипом преко 10 расте пенсија са 1 од сто. Али пенсија не може бити мања од 300 нп већа од 1.346,50 дпнара годишње.' Толико о пенсијама. Ввдели смо, да ио чл. 68. Закона о основним школама, учитељ, кад се премешта по потреби службе, пма право на накнаду сеобних трошкова. На то је одређепо (расписом од 26. септ. 1893.) „на име дневнице и иоиутнине 1,68 динара на дан и 2,52 динара на сахат." Од осталих уредаба да споменемо на. првом месту наставни илан и ирограме. Који се наставни предмети уче у основној школи у опште, а који у појединим разредима, то је приправнпцима позпато. Наставни план одређује не само то, него и са колико се часова предаје којп предмет у свакоме разреду. Овим се обележи и важност појединих предмета. При распоређивању часова на недељне дане гледа се, да ти часови дођу у најзгодније време и у извесном размаку. У пракси, према времену и нрпликама, може бити није могућно одрнрооветни гдасвик 1897 г.

жати тачно овај расиоред, али се барем томе треба приближавати. Према овоме плану одређују се и прописују наставни ирограми. Онп одређују шта ће се и колико ће се из појединих предмета предавати. Данашњи наставни програми не одговарају у свему педагошким захтевима. Они су, прво још доста оиширни и преоптерећују децу умно, а то иде на штету не само здравља, но понајвише на штету појединих вештина п оиштега васпитања. Друго, они су много неодређени. Отуда један исти материјал неки наставници узимају у много ужем а неки у много ширем обиму. Особито у овоме греше млађи учитељи. који још неумеју да одмере време. Овоме извесно доприноси много и сама данашња ревизија, где поједипи стручњаци траже више из своје струке и по њој цене учитеља. Ако млади учитељи дођу у нову школу, још безнамештаја, или буду срећни, да се за време њихова учитељевања подигне где нова, они ту имају драгоцене прилике, да заањем својим п саветом послуже корисно и Школи и општој народној ствари. За то треба добро да нроуче Правила о грађењу школа и намештају школском. 1 ) Зграде не морају бити скупоцене; али могу бити простране, виднеи здраве. Од намештаја најважније су клуие. Правила су обухватила и њих, али се она у овоме ретко где врше како ваља. Столари који су градили клупе, нису разумевали прописа, него су их често лравили по староме. Зато је доцније и изишло накнадно наређење, да се клупе смеју правити само но пропису; а за олакшицу и разумевање дотичним столарима израђене су у Државној Штампарији слике или нацрти тих нових клупа и могу се добпти но динар комад. 2 ) Ј ) Ова су вравила изишда 18. Марта 1881. г. дакле ире Закона о основним школама. (В. »Нросв. Зборник« I стр. 539—550). По њима је бидо доста тешко подизати нове зграде, иа и данас иде одвећ сиоро са прављењем: самих планова. И тојеједан узрок зашто се споро подижу нове зграде школске и по варошима а камо ли по селима. Зато се и дизао глас противу њих и тражило се, да се измене, те да се моту подизати и простије и јевтиније зграде а да хигијенски и педагошки захтеви опет буду задовољени. При свем том, млади учитељи наћи ће у њима лепе поуке за себе, па ће онда лако умети да одаберу што је за воје прилике. 2 ) И ако би се што шта имадо замерити и овим иравилима, опет су она велика добит и добар упут за сва она места, где су до сад постојале оне препотопске клупе, које су дохватале од зида до зида и иза којих су деца нижих разреда вирела као миши, а које треба што пре избацити из наших школа. Само бпсмо желели, да се у њима измени барем ова ситница: да наслони не буду посебни, за свако дете, него општи. Јер од 10 клупа у нас једва да нађете једву, да у њој седи онолико ђака за колико је прављена, 72