Просветни гласник

667

То су били главни послови Академијскога Савета, заједно с иојединим Факултетима и с ректоратом; а академијски суд није ове године имао никаква посда, што се може сматрати као повољаи знак за владање сдушалаца.

Ове године свршиће В. Шкоду: 47 правника, ј 13 Фидолога, 13 природљака, и 4 техеичара. Од њих ће, може бити, само техннчари одмах добити места у државној служби; а за правнике и филосоФе као да нема сад празних места. Отуд би могла доћи опасност за В. Школу, да неки Факу 1тети неће додније нмати довољан број сдушалаца. С тога би требало за рана побринути се, да .сета опасност отклони. Може бити, да је баш сад, кад има и сувише кандидата за административну, судску и просветну државну сдужбу, згодно време, да се појача научна и стручна спрема будућих чиновника по разним струкама; а то би се најбоље постигло потпуним иреуређепем В. Школе, која. би се подигда на виши стунањ, кад бп се умножио број факултета и њихових одељака, и кад би се, поред садашњих семестралних и годишњих испита, завелн стручни исиити по групама наука, после којих би дошли још и стручни државни испити при ступању у државну сдужбу, у коју се без тога нико не би могао примитп. Из тога издази, да јеСрбији инароду српском потребан — университет. С основањем срискога университета добидо би се ово: науке би се више усавршиваде; настава би се поправида, нросвета би у опште боље на-

предовада; ученици не би моради нћп на туђе уннверситете и академије; интедигентна омдадина српска прикупљала би се овде из свих српских области; држава бн добивала спремније чпновнике; Србија би добила више угледа на страни, и народ српски би се ионосио том важном културном тековином. Тада би српски университег редовно одржавао везу с осталим университетима, нарочито сдовенским. А садашња В. Школа, пошто нема свога општега органа, одржава везу с университетима само преко појединих проФесора. Једино, што је она, као завод, могла учинити у том погледу, то је саопштење о њеном уређењу и садашњем стању, које је штампано у Мшегуа, Јаћгћисћ Дег §е1ећг^еп ^УеН, ћегаи8§е§ећеп т. с!г. В. Кићи1а иш1 К. Тгићпег, У. Јаћг§ап§ 1895—1896. 81га88ћиг§. 1896. стр. 51—53. Завршујући тим овај извештај, част нам је модити Вас, Господине Министре, да бисте изволели порадити, да се поменути предлози и захтеви Академијскога Савета што скорије уваже, како би Велика Школа већ у новој школској годинп могла правилније радити. Примите, Господине Министре, уверење о нашем одлнчном поштовању. Бр. 818. 29. јула 1896. год. У Веограду Ректор Велике Школе Декан Д.р в. Бакић. Д -р Др. Мијушкови},.

Статистика испита зрелости за 1895.-1896. шкодс кугодину. Де 1' ехатеп Де таЂигхЂе роиг 1' азтее 1895.—1896.

З^аИбИдие

У 1896. годинн бидо је највише ученика из града Веограда, а најмање из ваљевског округа; из топдичког округа није било нн једног ученика. Приправника рођених у Србији бидо је:

1891.

године

1896.

године

У гимназијама

из

из

из

из

ГРДДОВД

СЕДА |

ГРДДОВД

СЕЛД

I београдској

__

_

32

5

П београдској

5

2

18

13

заЈечарскоЈ

1

—

4

3

крагујевачкој

3

2

8

8

крушевачкоЈ

—

—

<

5

НИШКОЈ

—

—

18

2

ПИрОТСКОЈ

—

—

10

4 I

пожаревачкоЈ

—

—

6

з 1

шабачкој

6

—

4

2 !

1 свега • • •

15

4

107

45

У н р о д е и т у

У гимназијама

I београдској II београдској зајечарској крагујевачкој крушевачкој нишкој пиротској пожаревачкој шабачкој у опште

1891. години 1896. години

1891.

године

1896. године

из

из

из

из

ГРДД.

СЕЛА

ГРДД.

СЕЛА

86-49

13-51

71-43

28-57

58-06

41-94

100-00

57-14

42-86:

60-00

40-00

50-00

50*00!

—

—

58-33

41-67

—

—

90-00

10-00

—

—.

71-43

29-57

—

—

66-67

33-3 ,41

100-00

.—■

66-67

зз-зз:

78-95

21-05

70-39

29-61

бидо је мање сељана, него у 86*