Просветни гласник

606

школ.ски л.етопис

библиотеке. — Савет је одредио потписане, да заједео са старешинама Факултета још за време рада Народне Скупштине предстану Вама, Господине Министре, те да Вам и усмено представе преку потребу ових законских измена, и они су Вас, у име Савета, молилл, да бисте изволели што скорије поднети Народној Скуиштини „ Пројекат закона о изменама закона о устројству Велике Школе ", који је Савет израдио, како би се већ од почетка друге школске године по том новом закону могло радити у школи. Али Савет није био срећан, да му се та молба уважи. 2) Савет је предложио, да се попуне упражњене катедре. Једна је од тих катедара доцније стално попуњена, једну је катедру заузео доценат, чија предавања, ио закону, нису обавезна за слушаоце; а 7 катедара још је упражњено, и то: историја српскога народа, општа исгорија старога века, општа историја новога века, анатомија и физиологија, Француски језик с литературом, хемијска технологија, и канонско право. 3) Савет је тражио, да се из зграде В. Школе иселе I. Београдска Гимназија и Народна Библиотека, или бар да се подигну још два спрата у дворишту, изнад хемијске лабораторије, те да се добије бар још неколико слушаоница; јер сад има само 10 слушаоница, рачунајући ту и слушаонице у кабинегпна, а требало бп да се у исто време предаје на 16 места; тада би се и предавања могда нравилније распоредити на часове нреко дана. Овако, какоЈесад зградаВ. Шкоде подељена на три важна завода, нема довољио простора ни за један завод. 4) Савет је тражио и повећање буџета намаучна средства, без којих ни наставници ни слушаоци не могу да раде иравилно и завод не може да напредује довољно. Од свих института само су ботанички врт, опсерваторија и физички кабинет добили приличну суму на своје издржавање и усавршавање; а осталим кабинетимаи институтима одређене су малене суме на издржавање. Ово важи и за библиотеку, за коју је одређена тако малена сума, да једва долази 40 динара на једнога наставника. Ове је година, истина, одобрен и ванредни кредит на библиотеку, ади тим је исплаћен само један део дуга за књиге, које су набављене пређашњих година. 5) Савет је био приморан, да свима бдагодејанцима знатно смањи месечно благодсјаке, јер је буџет на благодејање за ову рачунску годину знатно смањен. Ово отежава спремање ваљаних и сиромашних ученика. Да ови ученици немају друге помоћи и зараде, они не би могли живети од државнога благодејања. Знатно томе помаже „ фонд сиромашних

ведикошколаца 1 ', коме је пок. Мидош Зечевић бив. проФесор В. Шкоде оставио ове године 24.000 динара. 6) Савет је прописао аравила, по којима ће се од сад набављати научна средства, јер до сад није бидо утврђених нравида за то. Од сад ће поједпнн Факудтети и одсеци подноситп преддоге о набавкама Академијском Савету, који ће их коначно одобравати, а ректорат ће то извршивати. 7) Савет јеразмишљао и о другим средствима, којима би могао подићи углед В. Шкоде, а нарочито о издавању научнога листа, или годишњице В. Школе, где би се штампали омањи паучни радовп појединих проФесора, најбоље израђени тематн сдушалаца, програми предавања, извештаји о раду академијских семинара, дружина итд. Поједини Факудтети усвојиди су ову мисао у начеду, и Савет је одредио комисију, која ће израдити програм тога листа до нове шкодске године. 8) Савет је водио бригу и о новим уџбеницима. Усдед тога је некодико проФесора изјавило, да ће ове године дати у штампу своја деда; а нека су дела већ изишдаиз штампе. Ну унотреба уџбеника отежава се тим, што сиромашни ученици добивају књиге на поклон тек у подовини другога семестра, и што су књиге за В. Шкоду врло скупе. 9) НроФесори ФилосоФскога Факултета, приликом проФесорских испита, опазилп су, да проФесорски кандидати, који су свршнли само пашу В. Школу, не вдадају потпуно добро живим туђим језицима, који се морају савладати још у средњим шкодама. Зато је тај Факултет тражио, да му се пошаље нови пројекат закона о гимназијама, те да се чује и његово мишљење о преуређењу средњих школа, од којих зпатно зависи и наиредак у В. Шкоди. У исто време опазидо се, да ирофесорски исиити, који се држе месеца априда и октобра сваке годпне, додазе у незгодно време, како за В. Шкоду, тако и за средње шкоде, које тада највише раде. Зато би можда најзгодније бидо, кад би се ти испити држади само један пут у години, и то месеца септембра, кад се у В. Школи држе накнадии и поновни испити. 10) Дворница В. Шкоде, у којој не само В. Школа, него и готово сва наша научна и просветна, уметничка п хуманитарна друштва држе своје зборове и забаве, нема нотребна намештаја за оваке придике, што се опазидо нарочито при дочеку њихових Величанстава Краља и Краљице н њихових Височанстава Кнеза бугарскога и Кнеза црногорскога. С тога је ректорат, у договору с проФесорима, тражио ванредни кредит за набавку намештаја.