Просветни гласник

ШКОДСКИ АЕТОПИС

665

Одсек ирир. математички. — Сакупити неку збирку животиња, биља, минерала, стена или фосила, одредити сакуиљене иредмете и научно их описати. За технички Факултет 1. Из Геодезије. — Да се ведики универзадни теододит у геодетском кабинету Ведике Школе испита односно познатих усдова који се са теориског гдедишта на сваки теододит стављају и да се са исправпим теодолнтом предузму опажања, из којих ће се одредити реФракциона константа опажањем зеничних даљина у двема тачкама, од којих је једна тачка Авала, а друга произвољна тачка у тоичидерској иди и другој каквој додини око Аваде. 2. Из Хидротехнике. — А.) Прикупити све до сада познате начине за одређивање количине воде, која за извесно време иротиче каквом реком, потоком или водом уопште. Б.) Издожити прилике нод којима су изведени поједини обрасди за израчунавање брзине са којом вода тече. В.) Поједине обрасце за брзину представити граФНСки и са некодико примера показати у колико се разликују резултати за исти пример а по разним обрасцима изведени. Г.) Извести закључак под каквим придикама и када треба дати иревагу једном начину над другим, као и покушати да се добије општи образац за израчунавање количпне воде. Примедба. Потребна обавештења треба тражити од г. ироФесора Хидротехннке. 3. Из науке о Машинама. — За воденп скок од 3,5 ОТ и количииу воде од 0 ,?2о кубних метара у секунди да се конструише једно водено коло изричим да покажу главне изгледе и неколико пресек нарочито пресеке и нзглед лопатица, придолаза воде птд. Кодо да буде погдавито од дрвета са гвозденим^оковом осовина, дрвена. Награде за прве темате даје сваке године Његово Ведичанство Краљ; а Видовданску награду даје Београдска Општина. Владање сдушалаца у школи и ван школе било је у опште добро ; јер само је један сдушалац кажњен, и то најблажом казном. Сматрамо за дужност да констатујемо : да слушаоци В. Школе нису учествовади ни у каквим демонстрацијама, које су законом забрањене, и то им је и у јавности признатоСдушаоци имају у школп шест својих дружина: „Побратимство" , • „Правничко Друштво", „Даничић", „Панчић", „Обилић", и „Академијско Музичко Друштво". Само техничари немају своје засебне дружине. — Ове дружине радиле су, свака пгосветии глдсник 1897 г.

за себе, доста сложно и озбиљно на остварењу својих смерова; али, кад су се оне састајаде у заједничким „патриотским" зборовима, нису увек' биде сложне, те је онда и рад тих зборова остао без успеха. 3) Академијски институти доста су добро уређени; али у последње време бида су недовољна средства за њихозо одржавање. Ово важи нарочито за шкодску библиотеку , коју нема ко ни да уреди како треба, а камо ли да ко рукује њом редовно и правилно ; јер секретар Ведике Шкоде, поред тодиких административних послова школских, не доспева на то. 4) Зграде, у којима је смештена Велика Школа, нису довољне за слободни рад В. Школе, а нарочито недостају веће слушаонице, јер осим дворнице, која и није удешена за редовна предавања, нема ни једне собе, у којој би могло слушати предавања 70 до 100 ученика; после нема довољно подесних соба за кабипете и лабораторије, нема ни једне собе за библиотеку, него су књиге смештене у орманима по канцеларијама, нема соба за читаоницу, за семинаре, за дружине и т. д.. II. Академијски Савет, који састављају свиредовни проФесори, имао је ове године осам седница. Поред редовних послова, који се тичу предавања и испита. благодејања и награда, избора ректора, декана и нових проФесора, научних средстава и других неких ситних послова, које и не би требало да врши Академијски Савет, него нарочита академијска управа, — Савет је радио још и друге послове, од којих зависи целокупни напредак Велике Школе. Тако, 1) предложио је, да се В. Школа иотпуно ареуреди према раније израђеном законском пројекту, по ком би се садашња В. Школа поступно претворпла у университет, пошто би се отвориди богосдовски Факудтет и медицински Факултет ; иа кад у том није успео, онда је тражио најпотребније измене садашњега закона, а нарочито : да се философски и технички Факултет деде на више одсека; да се на испиту прави разлика између главних предмета и споредних предмета; да се у свима Факудтетима заведу ирактична вежбања ; да сваки Факудгет бира себи декана, који ће руководнти послове у свом Факултету ; да школском благајницом и школском бибдиотеком рукује стручно дице за те посдове, а не декан. Кад би се то усвојидо, онда би се изменида и садашња правила о исиитима, која су се у неким одредбама показада као нејасна и неподесна, и прописала би се правила о уређењу 86