Просветни гласник

664

ШКОДСКИ ЛЕТОПИС

ШКОЛСКН Л Б Т 0 П Е С

Господине Министре, На основу чл. 21. закона о уређењу Велике Школе, част нам је, у смислу одлуке Академијскога Савета од 23. маја о. г., поднети Вам овај извештај о напретку Велике Школе и о раду Академијскога Савета у 1895/6 школској години. I. 1) Од 42 редовна ирофесора радило их је ове тодине 39, а тројици је одобрено одсуство. Поред н>их предавали су: 2 хонорарна проФесора, 2 доцента, 2 учитеља језика, п 2 учитеља вештнна. Било је дакле свега 50 наставника, и то 12 наставника у правничком Факултету, 25 у философском и 13 у техничком Факултету. Још у почетку школске године стављен је у ненсију г. Милош Зечевић проФесор опште историје новога века, који је већ био навршио 30 година службе, а због дуготрајне болести није могао да држи предавања, и он је после тога умро 5. Фебруара о. г. — Од садашњих наставника постављени су у течају ове годпне: г. Д-р Војислав Вељковић за проФесора административнога права, г. Д-р Живојин Ђорђевић за доцента зоологије^и г. Сима_Томић за доцента 1 словенске" Филологије. 11рва двојица отпочела су своја иредавања у другом семестру. — Наставницп су држали своја предавања према распореду предмета на четири године и према програмима, које су утврдилн поједини Факултети н одсеци, по овлашћењу 'Академијскога Савета. 2) Од 450 уписаних редовних слушалаца остало их је^у >школи до>раја године 447, а 3 су умрла. Највише је било правника: 245 (остало је 242), после Философа: 142, и то 83 слушаоца историјскоФилолошкога~одсека (међу њима 16 ученица) и 59 сдушалаца природно-математичкога одсека (међу њима 5 ученица), а најмање је било техничара: 63. Кад се пореди овогодишњи број редовних слушалаца с бројем слушалаца од прошле школ. године; онда се види, да се мајвише у.множио број техничара, јер прошле године била су уписана^само 33 техничара, /после 57 природњака, 71 филолог , и 286 правника, — свега 397 слушалаца. Што се број техничара ове године удвостручио, томе има два узрока : 1. што ове године реалци нису примани у друге Факултете, и 2. што се број правнпка

и ФилосоФа до сад толико умножио, да за њих нема довољно места у државној служби. Ове године уписана су још 42 нередовна слушаоца: 17 у правничком Факултету, 17 у филолошко-историском одсеку (међу њима 10 ученица), 4 у природно-математичком одсеку (међу њима 2 ученице), и 4 у техничком Факултету. Слушаоци су у опште доста уредно походили предавања; али нису сви полагали исиите у одређено време. И ако је законом прописано, да се испити полажу на крају онога семестра, кад се предмет довршп, многи слушаоци одлажу полагање испита пз некпх наука обично до почетка нове школ. године. Главнн је узрок томе нагомиланост предмета, који су сви иодједвако обавезни за слушаоце. Тако, слушаоци историјско-филолошкога одсека морају да уче 16 предмета, слушаоци природно-математичког одсека 14 предмета, техничарп 15 предмета, а правници 21 предмет. Осим тога има још ц необавезних предмета за све Факултете. — Ну ове године је ипак боље у том погледу него прошлих година, јер Академијски Савет није допуштао одлагање испита и полагање истих у невреме без врло важних узрока, те је на тај начин успео толико, да је само 27 слушалаца остало да полаже испит накнадно из свих предмета. У почетку 1896/7 шк. године биће у опште знатно мањи број накнадних и поновних испита из појединих наука него прошле годпне, и ако је ове школ. године било 50 редовних слушалаца више него прошле године. Према томе може се узети, да је и успех наставе ове године у опште бољи него прошле године. Неки слушаоци радили су у кабинетима, лабораторијама, и у другим институтима и у семинарима ; а неки су израдили одређене темате, и добили су за то награде на дан Св. Саве и на Видовдан. 'Гемати су били ови: За правнички Факултет Мираз. — Постанак и развитак ове установе у рпмском, словенском праву. —■ Сувремено стање њено у данашњем српском праву, с погледом на исто у немачком и француском праву. — Морални и економски утицај њен. За филозофски Факултет Одсек истор. филологики. — Измерити полним планиметром на специјалној карти (1 : 75000) речне сливове у Србији и средити добивене податке.