Просветни гласник

РАДЊА ГДАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВБТА

663

У књижици обележио сам одетупања и код осталих басана сем завршетака 8, 10, и 14. басне, који се такви не налазе код Врчевића; из тога поређења може се видети да је приређивач радио овако у свима баснама, — где више, где мање. Мисдим да се овако не сме радити. Преписујући остале басне, приређивач је био много обазривији. Доситијеве басне препричао је лепо н верно, па и „наравоученија" већином згодно извео. Код Ненадовићевих басана поткрале су се омање погрешке у препису. Десет Змајевих басана својим различним метром одбијају према једноликим баснама Ненадовићевим, те уносе разноврсност, која је оваквој збирди врло потребна. У ову збирку увршћено је неколико красних басана Ериловљевих, само се прпређивач могао постарати да добпје преводе ових басана у везаном слогу. Зна се да је огромна разлика измеху стихова Ивана. Крилова и прозе г. Живојина Јовичића. Још ми се чини да ова књижида није смела остати без узоритих басана Лафонтенових. Када се сетим свих измена у тексту народних басана, ја морам на крају овога приказа рећи оно, што сам казао у почетку, — морам поновити, да књижица „Одабране басне дародне и уметничве" не могу иоднети за оно, за што је издавач понудио. Београд, 9. IX. 1897. Захвалан на иоверењу Милутин К. Драгутпновић, проФесор П. београдске гимназије. Пошто у овом делу нема важних н већих замерака, а с погдедом на важност и потребу оваке дектире за наше основне и ниже средње шкоде, Савет је оддучио: да министарство просвете и црквених посдова не откупљује ово дедо; али га могу приватна дица употребљавати за покдоне ученицима основних и нижих разреда средњих шкода. Г. Драгутиновићу, у име хонорара за реФеровање, одређено је тридесет (30) динара. X Прочитан је реФерат г. г. Гргура Мидовановића и Светисдава Станојевића, проФесора Ведике Шкоде, о кривици г. Грујице Протића учитеља.

Према реФератима г. г. реФерената, Савет је одлучио: да г. Грујицу Протића учитеља за учињене кривице треба казнити дисципдински. XI Прочитан је реФерат г. г. Ст. М. Јакшића и Спасоја Радојичића, проФесора Ведике Школе о крпвици г. Димитрија Дазаревића, учитеља. Према реФератима г.г. реФерената, Савет је оддучио: да г. Димитрија Лазаревића, учитеља за учињену кривицу треба казнити по чдану 66 закона о основним школама. XII Прочитан је реФерат г. Јеврема Бојовића, проФесора Богосдовије, о деду „Познавање- Цркве иди Обредосдовље" од г. Хаџи ТеоФида Стевановића, игумана, који је ово своје дедо понудио за уџбеник у Богосдовији и Учитељској Шкоди и да се препоручи књилшицама основних шкода. Према реФерату, г. реФерента Савет је оддучио: да се „Познавање Цркве иди Обредосдовље" од г. Хаџи ТеоФида Стевановића, игумана, не може употребити ни као уџбеник у Богосдовији и Учитељској Шкоди, нити пак препоручити књижницама основних шкода. Г. Јеврему Бојовићу, у име хонорара за реФеровање одређено је (50) педесет динара. XIII Сасдушан је реФерат г. Андре Ј. Стевановића, редовног чдана Савета, о квалиФикацији г. Симеона Роксандића, вајара, који је модио за место учитеља цртања и модедиања у нашим средњим шкодама. ПремареФерату г. Стевановића, Савет јеоддучио: да г. Симеон Роксандић, вајар, може без испита бити стадап учитељ: вајарства, моделисања и дрвореза у нашим реадкака. С овим је завршен овај састанак.