Просветни гласник

662

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

Према овом реФерату Савет је одлучио: да се „Упуство за кројење м шивење белог рубља" од г-ђе Каролине Шитове може ирепоручити само за књижниде женских шкода. Г-ђи Цветковићки и г-ђици Коздансковој, у име хонорара за реФеровање, одређено је за обе укупно четрдесет (40) динара. IX Прочитан је реФерат г. Мидутина К. Драгутиновића, нроФесора II београдске гимназије о деду „Одабране Басне народне и уметничке" од г. Лу-ке Зрнића, који је молио за одобрење, да се оно може употребљавати за покдањање о испиту ученицима основних и нижих разреда средњих школа. РеФерат г. Драгутиновића гдаси: Главном Просветном Савету Част ми је изнети пред Главни просветни савет своје мишљење о књизи Одабране Басне народне и уметничке, које је приредио г. Л. Зрнић. Да ова књижида нема велики недостатак, морао бих на овом месту говорити опширно у препоруку одабране збирке народних и уметничких басана и додирнути питање о вредности басана у васпитном погледу. Али није ми потребно правити такав увод, пошто не могу преиоручити овај рад за оно чему је намењен. Намера приређивачева врло је добра: нашој основној школи не би била на одмет оваква збирчица пробраних басана, у којој се говори још и о животу знаменитога скупљача народних умотворина п књижевника Вука Врчевића, као и о животу познатих писаца басана: Доситија Обрадовића, Љубомира Ненадовића, Змаја Јована Јовановића и Ивана Крилова. На свом је месту све ово — иажљив је избор басана, поуке Доситијеве добро изведене, интерпункција јасна, па ипак ја не могу препоручитн ову књижицу, Ово не могу учинити због тога, што је приређивач без велике потребе мењао текст у народним баснама. То Текст Вука Врчевића Муха волу на рог. Орали волови на једној њиви, па од некуда долетје једна муха, те за инад паде једноме волу на рог, очекујући кад ће молити да му се рога окани; а кад видје да се преварила, онда она опет за инад запрегне у јарам два комарца, па му поче но рогу орати, говорећи волу; „Нећу тн се с рога маћн, прије него ми се замолиш; а кад ти један рог преорем, онда ћу прегнати моје волове на други, нека знаш ко ти је непријатељ". Кад во чује, упита орућп : „Ма ко је то озгор, те нешто некоме пријети?" — „Ево ја" одговори му муха. — А во њој: „Право ти рећи, нити сам чуо кад си дошла, нити ћу чути кад ћеш поћи." Вук Врчевик »Народне басне* с. 110.

мењање покварило је из основа и садржину и облик басана, које је Врчевић прибележио са много знања и умења. Нећу претерати, ако речем: ови преписи само из далека личе на Врчевићеве басне. А то не сме бити. Ова је књижица намењена ученицима основних школа, те се не може рећи да преписивач није морао мењати поштогод, да би избегао теже конетрукције и провинцијализме. Али то дотеривање смело је бити само онакво, какво је приређивач извршио при тексту Досигијевих басана, — пажљиво и врло мало : да се измени што је најпотребније. Приређивач није ни смео ни морао радити овако слободно. Ако се текст народних басана, које је одабрао, чинио приређивачу тежак за наше мале основце, — он је могао одабрати код Врчевића такве басне, у којима не би имао исправљати но онолико колико код Доситија. Приређивачу требало је за збирку само двадесет народних басана, а у Врчевићевој књизи има сто педесет басана, те је приређивач могао по вољи бирати. То је што се тиче рада при избору, а када се узму на око промене приређивачеве, онда се види да је приређивач хтео само упростити текст и да при том није ни мало пазио како ће стојати и колико ће одступати његов преиис од Врчевићева оригинала. Таквим слободним радом текст је упрошћен и где се није морао дирати, где је собом врло разумљив. Вслика је погрешка, што су таквим начином приређивања уништени многи лепи обрти, који чине лепоту наше народне фразе. Још је већа погрешка, што је приређивач својим мењањем и скраћивањем дубоко засекао у склоп басана и тиме зватно покварио лепоту и утисак многих красних басана, које је наш даровити народ изводио тако смишљено, тако духовито. Оваквим великим променама приређивач није|само оштетио текст народних басана, него се у неку руку и огрешио о успомену врснога скупљача. Врчевић је био десна рука Вуку Караџпћу, особито за нрикукљање народних приповедака и народннх лирских песама. Од свих помагача Вукових, Врчевић је био и највреднији и најпоузданији. То је врло добро знао и приређивач, те се не може објаснити овакав радњегов. А колику је слободу давао себи г. Зрнић, показаћу на једном примеру. Препис г. Зрнића Жуха орала волу ио рогу. Стао негде во муси на ногу, па му запретила*да ће му се осветити, а он јој се закле да није ни чуо ни знао за то. Муха буде од речи, те замоли два комарца и зајми негде рало, те волу преоре један рог. Ну видећи да јој се во не моли, она заустави рало и ораче, па завиче волу: „Молиш ли се, да ти и други рог не иреорем?" А во: „Ко је то озго, те ме зове? Не могу да видим добро". — „Ево ја", одговори муха, „зар не чујеш? Светим ти се за летошау срамоту". — Нраво да ти кажем нисам ни чуо кад си дошла; а кад пођеш, казаћеш ми, да знам, како се не би превалила с радницима кад сагнем главу пасући траву". Л. Зрнић »Одабране басне народне и уметничке* с. 15.