Просветни гласник

РАДЊА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

661

г. Арсеније М. Идић нема прописне квалиФикације за предавача односно проФесора, већ да има квалиФикадије за учитеља богословских предмета у средњим школама. VI Прочитано је писмо г. Министра нросвете и црквених послова од 24. овога месеца ПБр. 16439., којим је спроведена Савету на оцену молба г. Петра Стојановића, учитеља, који је молио за наређење: да се његово дело „Пољска Привреда и основна школа" препоручи књижницама основних школа. Савет је одлучио: да се умоли г. Анта Голубовић, овдашњи учитељ да изволи ово дело прегледати и Савету реФеровати у смислу молбе молиочеве. VII Прочитан је реФерат г. Јеврема А. Илића, редовног члана Савета, о регулисању плате г. Јове М. Ковачевића, учитеља. Савет је одлучио: да се г. Јови М. Ковачевићу учитељу, може регулисати пдата према свима раније уваженим му годинама учитељске службе. VIII Прочитан је реФерат г-ђе Анке М. Цветковићке и г-ђице М. Козланскове, учитељица Више Женске Школе београдске о , Упуству за кројење и шивење белог рубља" од г-ђе Каролине Шитове, која је молила, да се ово њено дело откупи за поклањаве ученицама женских школа о годишњем испиту и да се преноручи књижницама женских школа. РеФерат г-ђе Цветковићке и г -ђице Козланскове, гласи: Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет на своме 682-ом састанку (од 8. марта ове год. С.Бр. 31) одлутао је, да нас две прегледамо и Савету реферујемо о књизи „Упуство за кројење и шивење белог рубља" написала Каролина Шитова. Прегледале смо ову књигу и част нам је поднети Савету наш извештај и наше мишљење. У овој књизи у приступу на шест страна заједно са сликама, говори се управо о почетцима шивења и то: I. Удевање конца у иглу, П. Разни бодови и њихова употреба, Ш. Прегледни образац разних врста шавова; а за овим IV. Разни радови белог рубља. У оним радовима на странама 10—72 са 39 слика има већином података о мерама за кројење рубља, а правог упуства за кројење и шивење нема. У предговору ове књиге пише, да се у описивању избегава сувишна опширност, која би била пре од штете него од користи по јасност и простоту излагања. Али ипак требало је бар толико описати, колико је

најнужније, јер на неким местима је са свим неразумљиво тако, да која незна кројити и шити, не би ништа разумела, као нпр. ири мушкој кошуљи стр. 42. На многим местима узимана је ширина место дужине, а треба да је увек иотка ширина а основа дужина, као на пр. ширина јаке, запоњка, иојаса и тако даље, а треба да се каже дужина јаке, запоњка, појаса и тако даље. Нигде се не говори о пречагама и лептирићима, што је врло потребно. Описивања шивења нема код појединих радова, сем оног, што је укратко у почетку речено, али то није довољно, јер н. пр. за састављање је: заигла, бод у бод, пошав обичан, пошав узан, пошав округао, двоструки ша.в, ивица; дакле треба рећи којим бодом. При кројењу навлака за јастуке, за јорганске чаршаве и душеке треба да се узме мера јастука, јорганског чаршава, душека, па по њима кројити, а не сваки по мери која је у књизи. Тако исто при кројењу женских кошуља морамо узети меру дотичне личности, а не као што се овде одређује по годинама, јер истих година личности не морају бити подједнако високе и развијене. Може се одредити основна мера за средњу женску а неколико мера за мање и неколико за веће женске, али никако по годинама. Тако исто и при белим реклама. Код мушких кошуља опет узима се мера око врата, и спрам ње се мења ширина и дужина целе кошуље. Место пнсмена на сликама било би практичније писати одмах циФре. У приступу на сликама требало је све бодове показатн рађене право, а не као што слике 1, 2, 3, 4, показују бодове рађене криво, а остале слике представљају правилно. После говори се о извесном ирегледном обрасцу што овамо не спада, већ је требало сваки шав показати на слици и описати као што су напред бодови описани. При болом рубљу на стр. 11. нацртанн су квадрати од 1 см., који представљају величину 8 см., на осталим сликама тога нема, а није нигде ни објашњено чему то служи. У тим квадратима нацртана је навлака за јастук, која треба да је 95 см. дугачка, међутим кад се рачуна но квадратима износи 11 пута 8—88 см. у место 95 см. Тако је исто и при навлаци на мали јастук и душек. У опште при белом рубљу (од стр. 10—66) кад се отвори књига ма на којој страни, нема никаквог описа и упуства за кројење и шивење, већ само набрајање нојединих цифара за извесне обрасце белог рубља ; само н& свршетку од стване 66 — 72 има нешто описа, који би могао бити потпунији. Напослетку исказујемо наше мишљење, да ова књига није нодесна за поклањање ученицама о годишњим испитима, а да се може препоручити за набавку књижница женских школа. 4. јуна, 1897. год. у Београду Анка М. Цветковнћа, Марија Козланскова. учитељице рада В. Женсве Шкоде.