Просветни гласник

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

701

коме може она бити намењена, јер је за почетнике сувише конденеована, а знаоцу је непотребна. А. Јонас препоручује одлпчну раснраву А. Небеову „Фплип Меланхтон, учитељ Немачке." В. Фолбрехт с хвалом приказује X. Шилера „Распоред часова," слажући се с писцем, да прављење распореда није механичви посао, већ да је то једно врло важно, фундаментално питање педагошке психологије и фисиологије. Писац у главном расправља ова два питања: 1. почетак и свршетак школских часова и ирекидања наставнога рада између њих, 2. подела овога времена на поједине предмете, и на послетку додаје неколике „нормалне распореде час?ова," Писац тражи да се предаваља у три нижа разреда не почињу нре 9 часова, а у вишим раније, према локалним односима. За време топлих летњих дана може се раније почети. Из хигијенских обзира тражи као правило да се они предмети који ишту више умнога рада ставе пре подне. За после подне оставља ове предмете: телесно вежбање, певање, цртање, јеврејски и енглески у гимназијама. Али и овде морају се пмати на уму и специјалне прилике. Оппшрно и темељно разлаже како треба поједине предмете поделнти по времену, тражи да часови разно трају, да буду најпре дужи, па онда краћи, а према томе да је и одмор; ипак не треба ни један час да је краћи од 40 минута. Даље, писац тражи очигледносТ као основу свакој настави, за тим промену у настави; нарочито препоручује концентрацију, која се најбоље може извести иравилним системом класне наставе на место стручне наставе. — Врло је поучна и у сваком погледу ваљана књига: „Исторпја методике латинске елементарне наставе" од Јулија Латмана, која, има и ту оправдану тежњу, да „наставу у старим језицима одржи на оном положају, на који она има природно, историско право." И референат, А. Алхајм, топло је препоручује. — На чврстом земљишту стоји, вели Е. Хајденрајх, позната Штегманова „Латинска школска граматика," која је у свом седмом издању у главном остала непромењена. Једино јој се може замерити, што има много појединости, у којича се ученик без учитељеве номоћи не уме наћи. Преко ситнијих напомена референтових прелазимо. У новом, деветом издању од X. Ј. Шилера изашла је Остерманова „Латинска вежбанка за терцију и доњу секунду." Т. Буш је препоручује. — Класичној је настави намењен „Избор из Овидијевих метаморфоса" од Хуга Магнуса, у ком је грађа добро пробрана и коментар брижљиво израђен (Макс Кох). — „Цицерон у мепи столећа" јесте, како вели 0. Вајсенфелс, „сведочанство у корист Цицеронову, тако рећп јубилејска беседа," коју је писац, чувени петроградски филолог Т. Зјелински држао поводом дветисућнице Цицеронова рођења, те је сад издаде проширену и поправљену у немачком издању. На супрот нарочито у Немачкој раширеном рђавом мишљењу о Цицерону, писац њега сматра као великог човека, једнога од умова који су за собом водили културне епохе. И референат, и сам познат као цицерониста и радник у том правцу, необично препоручује ову књигу. Докле Зјелински овако речју војује за Цицерона, дотле Р. Франц ваљаним избором и добрим ђачким коментаром „Цицеронових писама" осваја му практички земљиште у школн, класичној гимнасији. Обе књижице, текст са животом Цицероновим и коментар, у сваком се погледу препоручују (К. Брант), — Цо-

четницима у класичној филологији, студентима у првом реду, намењена је „Упоредна граматика класичних језика," коју је енглески написао Р. ОПеб, а на немачки превео и за Немце удесио Јоћ. НегШ (Лајпциг, 1896.). Сад је већ и у Немачкој настала нотреба, да и класични филолози знају баром основе упоредне науке о језику и да се у својим студијама користе ресултатима њезиним. И ако је грчка и латинска граматика, у свима својим деловпма. и у целини, добро п више пута обрађивана у немачкој научној литератури, ипак се осећала потреба за једнпм уџбеником, којим би се с усиехом могли користити студенти класичне филологије. И референат, X. Цимер (21етег), уверен је, да ова књига одговнра својој задаћи, те је и ирепоручује. А и писац ових редова скромнога је мишљења, које је стекао прегледом ове књиге, истина доста брзим, да она може и нашим млађим филолозима, који читају немачки, добро да послужи, као што је за ту сврху нодесна на француском језику књига „Ргемз с1е в гатта Ј ге сот " рагее с1и ^гес Ли 1а1т" од V. Непгу (Париз.). „Грчка вежбанка" у 3 дела од Т. Дрика и Ф. Грунског може се корисно употребити као школска књига за грчки језик (Г. Саксе); док „Ново-Грчка хрестоматија" од А. Сајдла у главном задовољава нотребу оних који се интересују за нови грчкн језик и његову књижевност (Н. КоШ). — Референат А. Рор приказује ова дела за француску наставу: В. Флајшхауер, Практична француска граматика (одговара својој задаћн); Бедекер (ВосМекег), Најважније појаве француске граматике (одлнчна репетиторија за наставнички испит у средњим школама); Е. Вилке и Денервб (Шпегуаи<1), Очигледна настава у француском (не може се препоручити као једина књига за учење). Више характер књиге за прочнтавање и нонављање него правога уџбеника ђачког има дело: „Француска Граматика за више разреде средњих школа" од Е. Шмита (М. Банер). Уз нознату фравцуску граматику удесио је Петерс и Вежбанку, ко.ју овде у другом издању приказује П. Швигер. У подугачком приказу, којп, по речнма референтовим, стоји у обрнутом односу према вредности дела, X. Бретшнајдер одбацује Рајнхолда Гинтера „Немачку културну историју." — Р. Ланге жели велику употребу ваљаном „Прегледу опште историје" од Давида Милера. X. Бертрам приказује „Дидактику и методику наставе у рачуну и математици" од Макса Симона, које дело отисак из нознатога ваљаног Баумајстерова зборника недагошког. У трећем одељку ове свеске наводи М. Шнајдевин литературу „о идеји и облицима хуманитета." У „додатку* приказује Р. Шнајдер 16 дела о Ј. Цесару, а К. Дајтике 24 о Вергилију. И.

2еМ8сћгШ јРиг Кеа18сћи1>уевеи издају и уређу.ју Емануед Цубер, проФ. бечке технике, Адодф Вехтед и Мориц Гдезер, ироФесори државних реадака у Бечу. XXII. година XII. свеска, I. Расараве и чланци. Професор Александар Ванберг у Траутенау, написао је расправу под насловом : Мисли о настави у пољу" (6ес1апкеп ићег <1еп Цп1;егпсМ т Еге1еп). Како је ова ствар од општег ннтереса, то ћемо у кратко изнети мисли пишчеве о овом предмету, Говори о томе, како се данас сви тру-