Просветни гласник

700

ЛРЕГЛЕД ШК0.1СКИХ ЛИСТОВА

јесте, и ако помешано се болом, ипак уживање, јер је ослобођавате, узвишавање душевнога живота, јер се ми код тратедије од овога бола опет уздижемо до вере у величину човечију, и ако појединац подлеже, до победе идеје доброга, за коју се он борио. Дакле баш у томе и јесте уживање у трагедији а не само у уметничком облику. Како треба младеж васпитати за осетљивост према уметности, како се код ње може пробудити смисао за трагично? Ваља их образовати у страху божјем и истинитости, али им развити и осећаве лепоте и чисте, племените човечности. Али илеменита човечност није ништа друго до симпатија, љубав, моћ појмити другога, разумети га, с њиме се радовати и с њим патити. Живот великих људи из старе и нове повеснице није без трагичних момената. С тога наставник повеснице има прилике, да у својих ученика развија осећања о којима је горе била реч, и то још у нижим разредима, код прича и гатки. — У песништву може се трагично ученику показати најпре у епу и лирици. Гледајући у том, како живот има не само таштих уживања и радости, већ и борбе, обмана и одрицања, ученик се на тај начин спрема за разумевање драма, коЈе се читају у највишим разредима, како из старијих тако и из новије и књижевности. Далеко би нас одвело, кад би се дотицали и примера, које писац наводи. На послетку, као додатак овоме чланку, наведена је литература, у којој се иста, тема расправља. Од ириказа заустављамо се на овим, за нас од веће важности. X. Шилер приказује „Педагогпку пре Песталоција" од X. Шерера и жели јој много читалаца међу наставницима виших школа. Е. Хајденрајх с хвалом оцењује двадесетпрво издање Елент-Сајфертове „Латинске граматике" у обради М. А. Сајферта и В. Фриса, у којој налази само маленкости, које ваља исправити, што се може учинити у новом издању. Г. Саксе препоручује као одлично помоћно средство за наставу грчкогајезика „Потпуни речник за Есенофонтов Анабасис" од Б. Сула, док Хермана Сакса „Речник за Ксенофонтов Анабасис" не може препоручити за употребу у гимнасијама. А. Кирхов препоручује: Хаартову „Карту планиглоба за зид," „Шнолску карту за зид за историју пруске државе" од Балдамуса, В. Кајлову „Орохидрографску карту Азије", „Карту Палестине за библиску историју" од X. Фишера и X. Гутеа, „Атлас слика за географију Европе са описом" од А. Гајстбека, и Хелцелове географске характерне слике. Повољно оцењује А. Калиус „Збирку примера из аритметике и алгебре", где је систематски сабрано 2765 задатака према Аритметици и Алгебри од истога писца, X. Шуберта. Исти референат препоручује „К. Копеса Аритметику и Алгебру, П део", у преради Ј. Дикмана. На против, за X. Функеа „Методски уређене задатке уз Мелерову Елементарну Математику" не зна референат, 0. Мајер, коме треба да дођу у руке, јер не одговарају ни потреби ученика ни наставннка. —- За књигу, "Живот биљака" од А. Кернера од Марилауна (А Кегпег уоп Мап1аип), другога издања. св. I., вели референат М. Папер, да и по садржини и по изради (нарочито су лепо многобројне слике) нотпуно заслужује да се стави упоред са Бремсовим Живогом животиња, која књига изашла такође у издању Библио-

графскога Инстнтута у Лајпцигу и Бечу. Препорује ју и за школу и за кућу. У трећем одељку имамо извештај са 43. Скупа Друштва рајнских школских људи, који је држан 20. априла 1897. год. На том је скупу председник, Д-р Матијас, директор из Диселдорфа, изговорио неколико речи о животу и раду преминулога вишегв школског са-ветника Д-р Штаудера, чијем је спомену и скуп одао почаст устајањем. За тим је професор Алфред Бизе из Кобленца држао предавање о проблему трагичнога, које је предавање целокупно ппампано у овој свесци „2еИзсћгШ, (< -а, као што смо већ и ми горе приказали. После предавања настала је дебата, у којој су учествовали многи члаиови скупа. За тим је професор П. Мајер говорио о теми: Из области с оне стране наставне методике. Он је са много хумора говорио о омрзнутој и омиљеној методици, пред којом се сви клањају. Велика је област методике, али има још једна област, на којој се још не вију њене заставе, област с оне стране методике. Он опомиње, да не треба узимати свестрано дејство (АПшгкзаткеЈ!;) методике. За тим говорник прелази на тако звани први формални ступањ, па онда на други, и своје мисли примењује на настаничку праксу. Директор Јегер из Келна радује се, што се нашао човек, који удара на извештаченост (ићегкттвШсћев ДУезен); јер главна мисао Мајерова, да се може много само собом учинити, педагошки и дидактичкп је врло плодна. Још је о том говорио и директор Матијас. Због краткоће времена одожена је четврта тачка: Тезе о настави немачке граматике. Био је и заједнички обед а у вече другарски састанак. У четвртом је одељку списак послатих књига. У додатку је приказ 15 дела о Херодоту од X. Каленберга, а за тим од истота: о језичноЈ употреби Херодотовој, где јеговор: о партитивном генетиву у атрибутпвном положају; 01)дв (џт]де) место хи1 (аААа), ои с (џђ) код Херодота; члан код тсад, одтод, схеоуод и обе. На послетку је почетак приказа дела о Цесару и његовим настављачима (приказано једно дело) од Р. Шнајдера. У свесци за август — сеатембар има две расираве: „Извођење нових наставних планова" од Д-р Т. Соргенфраја и „Прилози историји Писистратида" од Г. Платнера. У првој расправи писац, наравно с обзиром на пруски наставни план од 1892. године, тражи да се изведу ови прописи: да гимнасија буде потпуна, са девет разреда, без коибинованих разреда, чега има у мањии местима; да се уведе систем разредних наставника, нарочито за ниже и средње разреде, као што то тражи и наставни план, јер само на тај начин може наставник васиитно утицати на своје ученике, те да доиста буде у средшпту наставе ; и, на послетку, да се иропише тако звана приватна лектира и за УП. разред (ОћегзесипЛа) а не само за VIII и IX (Рпта), као што је сад. — Друга расирава, по својој стручности, иде ван круга наших средњих школа, те с тога и прелазимо преко ње. Од ириказа да истакнемо неколике н из ове свеске. За књигу Г. Фрелиха „Звезде прве величине на небу педагошком" пита се референат Херман Шилер,