Просветни гласник

704

КОВЧЕЖИЂ

К 0 в ч

РАД РЕКА

Међу најјаче сиде природине, које утичу на иромену земљине површине, долази и снособност река, да могу с једног места иа друго преносити чврсте делове земљине коре: песак, шљунак, као и све друге чврсте делове, које оне роне од обада у свом горњем, а таложе их у свом доњем току. Тешко је на нр. и представити себи, колику грдну кодичину тврдих дедова носи са собом какав пданинскн поток, не гледећи иа његову незнатну количину воде, или пак каква широка река, не обзирући се на њен мирни ток! Геолошким начинима чињена су мерења и израчунавања, на основу којих се ова сила река убраја у најмоћније факторе, који мењају иовршииу земљину. Да наведемо за ово само неколико интересантних примера. Оно страшно обурвавање, које се десило 11. септембра 1881. год. у Елму у Швајцарској, мрелази границе људског веровања и показује се као врло чудноват природни појав. Десет милиона кубни метара оброњено је од горње обале, сурвало се доле за 450 метара и вода је сву ту огромну масу однела на четврт часа растојања и бацила је на другу обалу, образовавши узвишење од 100 метара. Па ипак ово је с геолошкога гледишта сасма незнатна промена земљине површине. Рајс (притока швајцарске реке Ара) у своме горњем току, који је дуг само неколико миља, прибира грдну количину размрсканих стена, што све сноси и таложи у Л.уцернско или Фирвалдштетско језеро. Израчунато је, да ће Рајс при оваквом свом раду засути својим талогом ово језеро у току од 20.000 година. Рона у том погледу још је страшнија, јер њој је потребно свега годину дана, да прибере онолику количину талога, коју Рајс прикупи за 66 година. Рона ће за 45.000 год. сасвим засути Женевско Језеро. Овако у главном раде све алгшјске реке, и нема сумње, да ће у дужем или краћем року засути овим милионима кубних метара чврстог материјала своје басене, који махом леже у подножју планина. Све алпијске реке продужују овај свој рад и онда, када изиђу из језера и сиђу у равнице — оне и тамо образују од својих обала грдне масе песка и шљунка, што све носе даље са собом. Тако на пр. песницима прослављена, Рајна у свом току преко Пфалца тако је пуна тих чврстих састојака, да на сваки кило-

Е Ж И &

метар дужине долази по један милион кубних метара тога талога. Ове огромне масе талога не крећу се, но себи се разуме, тако брзо као вода, али ипак за годину дана номакне се, од прилике, за 275 метара наиред и у том постепеном кретању и међусобном трвењу све се то претвара у песак. Рајна за време поплава снесе у море за тридесет дана преко 2,000.000 куб. метара чврстог мз-теријада. Што је река мања, што је земљиште, кроз које река протиче, чвршће, у толико је и њена снага сдабија. Тако Темза сноси годишње у море само 60.000 куб. метара чврстог материјада. Хајки је рачуном п тачним проматрањем дошао до закључка, да ће све британске реке, при овакој својој снази, каква је данас, за некодико мидиона година потнуно сравнити копнену површину са морском. Европа у ствари има две велике реке, Дунав и Волгу, али нанос који носе њих две, тако је велик да иостепено засипљу своја мора. Дунав баца у Црно Море годишње више од 23,000.000 кубних метара наноса, а рад реке Волге без сумње је још огромнији. Колико ли тек снесу годишње тадога у море све европске реке?! Иди, зар одиста ово није страшна сида, кад само Дунав носи са собом 23 милиона кубних метара наноса на даљину од стотину или хиљаду километара? Тешко је заиста наћи силу, која би се могда мерити са овом сидом река! Кад би се на пр. сва аустро-угарска #дота дада на посао, иПак за читаву годину дана не би могда пренетн ни подовину годишњег наноса Дунавског. Ну, ма колико да нам изгдеда огроман рад ових највећих европских река, нпак је готово сасвим ништаван у сравнењу са радом река азијских, афричких и америчких. Јер на пр. Мисисипа носи годишње са собом иреко 100,000.000 нуб. метара чврстих делова земљине коре и све то трпа у Мехикански Залив. Ови милиони кубннх метара тврдих дедова коре земљине, којима још треба додати и знатну кодичину наноса реке Рио-Грандед-Нотре, тако јако оптерећавају северну обалу Мехиканскога Задива, да она стално и постепено тоне. Друга исполинска река, Кодорадо, у току времена од неколико хиљада година изрида је у тадасастој западно-америчкој висији читав низ јаруга, дубоких по 1000—2000 метара, широких преко 10 кидометара а дугачких стотинама кидометара. Нанос \ '