Просветни гласник

кОВЧЕЖИЋ

705

који ова река сноси у КалиФорнијски Залив рачуна се на неколико хиљада кубних километара, те би се само од тог наноса могле образоватн иланине, величине Харда или Тириншке Шуме. Тачно је израчунато, да три највеће сибирске реке: 06, Јанисеј и Л.ена снесу за сваких 500 год. по 7.400 кубних миља наноса у Сев. Л.едени Океан. Што се нак тиче наноса свете инђијанске реке, Ганга готово нрелази границу вероватности. Ова река дневно баца у море 550.000 куб. метара наноса. — -Зар није ово право чудо?! Од овог дневног наноса Гангина могао би се на њеном ушћу образовати спруд од 1. км. дужине. 500 м. ширине и 11 м. висине. Наносом пак који ова река снесе у море само за један час , могло би се напунити десет највећих морских лађа. Да какву ли су тек промену на земљиној површини учиниле ове реке у току минулих геолошких епоха! Израчунато је, да Ганга у току од 7.000 год. откида од Хималаја толику масу, да се може равнати са Етном. Може се сада замислити, колико се Хималаји мењају, кад се зна, да на њима извире неколико овакових река, као што је Ганга ! Могли би смо се сад запитати, па куда девају реке ове огромне количине тврдих састојака коре земљине, које у своме току од обала откидају? Одговор на ово питање дају нам делте, то јест ново образовано земљиште на ушћу великих река. Делте Дунава и Волге огромне баруштине обрасле трском — заузимљу простор од 2400—4000 квадр. километара. Ове делте врло су значајне, кад се попомисли на то, да су постале из ничега, али су зато ипак ништавне, кад се упореде са делтама река осталих делова света. Тако Нилова делта заузимље пространство од 22.000 кв. Км.; Мисисипина 32,000 кв. Км.; Гангина 83.000 кв. Км.; т. ј. делта Гангова већа је готово три пута од Белгије а без мало два пута од Србије. Иравадина делта, која лежи пзмеђу седам рукава, велика је готово као и Мисисипина делта. Делта Меконгова износи 70.000 кв. Км. При свему томе ипак делта Гангова пе заузимље прво место. Китајска река Хоан-Хо преноси три пута више наноса од Ганге. Овој количини наноса морају одговарати и већп резултати. Мисисипа са својом делтом заузела Је грдно пространство, а Амазон, који и нема праве делте, образовао је област, која се равна са величином целе Европе. Део северни, равнп Сибир творевина је Оба, Јенисеја и Л.ене, као што је Доњи Мисир отет од Мора, а Холандија постала од наноса Рајнина. просвжтни гласник 1897 г.

Реке Тигар и Еуфрат теку сада у огромном растојању, које су оне саме себи створиле својим наносом. Италијанска река По, својим наносом засипље Јадранско Море и увеличава копно годишње за 70 метара, Из овога краткога прегледа може се појмити она огромна сила воде. којом она утиче на промену земљине површине. („Нива" 1897.) Јов. Кангрга.

ГЛАС0ВИ 0 ШК0ЛАМА Шкоде зг Италији Талијански министар просвете издао је 17. октобра прошле годиае овај расаис: „Приликом женидбе Принца Неапољског, молили су ме многи ученици и студенти, тгисмима и телеграфски, да им се олакшају испити или да се пусте на университет без испита зрелости. Нећу да помињем да је то неправилно и незакопито, да ученици шаљу непосредно министру иисна и телеграме; али морам да изјавим, да је врло жалосно, што се млади људи не плаше да се изједначе с преступнпцима, и да траже нешто, до чега се може доћи само с помоћу студија. То је, ваљда, први случај, да се тако што у Неапољу догађа, и ја у томе видим морални назадак. Пређашњим расписима ја сам обећао неке мале олакшице, али никад нећу допустити то, што би ослабило озбиљности учења; јер знање се не добива краљевским помпловањим, нити образовање министарским расписима; с тога нека млади људи не очекују попуштања, јер то би шкодило њиховом достојанству, него нека својим трудом и радом стеку задовољење, које се добива само свешћу о верно испуњеној дужности". Овај одлучан одговор министров нашао је одобравање код свију. — Један иатриота саветује талијанским студентима, да, место министру, пишу високом младожењи овако: „На данашњи, за Ваше ВисОчанство и за отаџбину, важни дан, обећавамо, да ћемо с љубављу и ревношћу учити за своју сопствену корист и на добро отаџбине, којом ћете Ви некад управљати, и желимо, да од данашњега дана иочне за Италију ново доба у коме ће бити крај сажаљењу, неправедним препорукама и неоснованим олакшицама, а само ће бити једно једино средство за унапређење: заслуга." ♦ * * У неким талијанским листовима има белешка, да се у Милану ради на томе, да се деци из сиромашнпх породица даје прост доручик у школи, као што' то бива још у неким талијанским варошима. Једна је комисија нашла, да у школу долази 1200 деце с празним стомаком, и вишб од 2000 недовољно нахрањене. Кад се порција рачуна са 0'20 динара, то излази за 40 школских недеља, по шест дана, 57.600 динара на годину, а то нпје тако много за тако племениту цел. Један лист пише, да је у Брислу 1894. године ЗООО потребовало хране, у Бечу 1890 године 4300 деце нису ништа јела, у Лондону од 100 деце само је 30 довољно вахрањено, 30 је кад-кад нахрањено, 20 је