Просветни гласник

706

К 0 в ч

Е Ж И И

хравено тестом, 13 сасвим недовољно, а 7 никако Варош Лијеж издаје годишње више од 20000 дин. за 3000 деце у Дечјим баштама; Париз троши на ту цељ око милион динара на годину. Тако је од прилике уређено Марсељу, Гранади, Бримингхему Кристијанији, Харлему, Амстердаму, у Немачкој и Аустралији. У Швајцарској је 1893. године одређено 10% прихода од монопола алкохола. * * * Један недагошки лист иише о ткачкој илколи у Еому: Школе су пре 30 година основали оиштинска управа и трговачка комора; 1872. године она је спојена са техничким заводом. Године 1883. добила је она од парламента 60000 динара за набавку разбоја, за ручни и машински рад, и годишњу помоћ од 10000 динара за одржавање разбоја, за оправке и принављање. Сад има 25 разбоја најбоље врсте, и потребне машиве за израду свију врста ткива. Један мотор тера машине и даје електричну светлост. Богата збирка делова машина, мапа и апарата олакшава теоријску наставу, која почиње од првога почетка рада, па се продужава до данашњега ступња овога заната. К. П. Пинкети, професор, управља целим заводом. Наставни су предмети, осим предмета о ткању, свиларство, нриродна псторија, општа историја, Механика, Математика, француски језик, италијански, Земљопис, Физика, орнаметско цртање, књиговодство и Хемпја. Број учеаика расте све више.

Шкоде у Швајцарској Учитељске школе још нису уређене по неким сталним и једноликим начелима. У четпри кантона спремају се учитељи осеовних школа у кантонским школама, односно гимназијама, у засебним педагошким одељењима. Има учитеља, који предлажу, да се сад самосталне учитељске школе спојеса кантонским школама. У циришком каптону предлагано је, да се опште образовање будућих учитеља преда кантонским школама, а стручни учитељи да буду у нарочитим одељењима университета; као што у вароши Базелу, која служи као углед другим кантонима у школским стварима, од више година учптељи основних школа добивају своју стручну спрему у двогодишњем курсу на упиверситету. И учитељска школа у Шафхаузену претвориће се у педагошко оделење гпмвазије. На против у Граубиндену тражи се самостална учитељска школа, а њено спајање с другим заводима сматра се само као уштед'а трошкова. —Учптељска сведочанства важејош и сад само за дотични кантон; а још нема споразума, о ностављању учитеља и у другим каатоиима.И вредност је тихсв едочанства различна прематоме, како је која учитељ. школа уређена. Тако од 37учитељ, школа (29 јавних и 8 приватних) 25 њих траже од ученика при ступању у учитељску школу, да су учили средњу школу 1—4 године, а 12 учнтељских школа задовољавају се са оним знањем, које су ученици добили у основпој школи. У 10 учитељских школа траје учење 4 године, у 2 траје З 1 /, године, у 18 3 године, у 5 школа 5 година и у 2 школе 1 годину. Број часова за поједине предмете износп недељно између 12 и 31, из Педагогике са 3 и 14 часова, Математике између 3 и 22 часа, из природних наука између 0 и 20; учитељ-

ске школе у Франпуској ПТвајцарској дају вшпе часова матерњем језику, немачком језику, Математици н реалним наукама. Број је недељних часова између 25 и 46 часова. Има семинара у (Валису), где се не учи ни један туђ језик, а из Математике и Физике учи се само оно, што се предаје у добро уређеној основној шголи, где нема природних наука, општа историја се само додирује, а од музике учи се еамо невање; напротив, у свима другим заводима (на пр. у Цириху) предаје се поред модерних туђих језика и латински, после општа историја, физични, политични, и математичкн земљопис, од Математике: алгебра, геометрија и делови тригонометрије, после Физикаи Јестаственица (са 4 — 5 недељних часова) н поред певања свирања у клавир и на оргуљама. Исто је тако различна практична спрема ђака учитељских школа. У некпм разредима походе они саио неколико пута предавања у основној школи; у другииа бива то у мање више потпуним и добро уређеним вежбаоницага, које су различно уређене. У Фрајбургу и Женеви установљена је пробна година у јавној школи под управом искусног учитеља- И спрема наставника знатно се разликује: има наставника са спремом за основне пгколе, ну највпше их има са сведочансгвом у вишој школи, а има чак и неколико професора университета. Њихова је плата измођу 2000 и 5000 динара, а где се рачуна по недељним часовима, она износи између 100 и 2'25 динара за један час. Јавне учитељске школе плаћају боље него нриватне, а од оних боље плаћају општинске, него државне. У неким кантонима наставници учитељских школа горе се плаћају него учитељи виших школа. Из свега тога види се, да има још много да се ради на сагласном и сталном уређењу швајцарскпх учитељских школа. Могућно је, да ће удружење директора и наставника швајцарских учитељских школа, које је основано октобра 1895. године, ускоро постићи повољан успех у том погледу. * * * Плата је учитеља основних школа у Швајцарској, кад се изузму неколико већих вароши (у Лозани с додацима 3200 дин., у Цириху 3800 дин., у Базелу 4200 дин.) још и сад малена, и често потпуно недовољна. Тако у Валису, где је плата најгора, по службеном извешгају од 1894. године, примала су два учитеља 1050, односно 1000 динара, неколико њих 900 до 400 динара, а остали 355, 320,175, 150, 100, 80, 75 динара; при том је школско време за једну годину трајало између 9 и 2 Ј / 2 месеца. — Учитељице су свуда добиле за '/ 3 мању плату од учитеља. Једнаје н. пр. добила 35 динара за 6 школских месеца — У Граубиндену је нре неког времена предложено повишење најмање плате на 400 динара, па је то два пут одбијено; 1893. године добили су у оаоме кантону од 473 учитеља њих 65 само 300 динара, а 159 учитеља између 341 и 400 динара. И у Шафхаузену, према извештају од 1884. год., мора се признати, да је невоља учитеља исто тако велика, као и пре. Учитељицама се још свуда мање плаћа него учитељима, изузевши Цирих, где су оне изједначене с учитељима и у погледу на спрему и на сведочанства. Службени извештај из Најденбурга од 1895. год. помиње нарочито невољу учитељица, која се сваке годпне све више