Просветни гласник

91*

КОВЧЕЖИЂ

707

истиче, услед чега се за нека места не нријављује ни једап кандидат, и ако се чешће расписује стечај. Има кантона (Уру, Ивиц, Унтервалден, Цуг, Апендел), где најмања плата није утврђена; обезбеђеае учитеља још је и у том погледу недовољно, што се они само у не- ' колико кантона постављају на део живот, а у свпма другима бирају се за одређено време, које траје 3 до 8 година, а њихов поновни избор зависи од тога, да ли је општина с њима била задовољна, или није. Саоредна занимања, којима се учитељи одају због рђаве награде, не слажу се увек са службом и достојанством њиховим. Тако неки учитељи у Валису врше, за време великога школскога одмора, послове вратара у гостионицама или вођа странаца. У Граубиндену бавило се 1894. год. од 402 учитеља њих 290 земљорадњом, а око 70 њнх другп беху благајници и чиновници у општини, иоштари, шумари; а неки су се бавили и трговином. Услед тога је њихова редовна служба сградала. — Што се тиче учптељскпх иенсија у Уру, Унтервалдену и Валису немају још закона о томе; а ако се што изузетно плаћа, то се чипи само из милости. У већини кантона постоје кензионе касе, у које морају учитељи да улажу, а држава додаје веће или мање суме. Ну већина тих благајница могу да дарују пенсију само испод 100 динара на годину. Најпосле у три кацтона (у вароши Вазелу, Цириху и Берну) прима држава плаћање пенсија. у своје руке. У опште се дакле рђаво побринуло за учитеље, који су неспособни за рад, и ако би би било довољно само иола милиона на годину, и да им се обезбеди просечна пенсија од прилике 600 динара.

ГШголе у Ашерици Држава МлсШдап издржава девет државних школа: 1. университет са 3000 ученика (међу њима има много девојака), који постоји од 1837. године; 2. учитељску школу, која постоји од 1849. године; 3. завод за глуво-неме, од 1854. год.; 4. земљоделску школу, од 1855. године; 5. избавилпште за дечаке (налик на енглеске заводе истога имена), од 1855. год.; 6. дом за сиротну децу, од 1874. год.; 7. избавилиште за женеку децу, од 1879. год.; 8. школу за слепу децу, од 1881. год. и 9. рударску школу, од 1886. године. * * Корнелов университет. — Године 1868. отворен је овај университет. Потребна средства за његово подизање дао је Егга Согпе11, грађаннн вароши Њујорка; и сада тај университет има имања у вредности осам милиона динара. Тај университет дели се на ова одељења: 1. Одељење за студенте, који су иоложили испит, па хоће још и даље да уче, и за то ово одељење има добре лабараторије, семинаре и богате библиотеке. 2. Тако звано „академнјско" одељење, а то је смеса нриправног завода за университетске студије, у вези са философским факултетом, од прилике онако, као што су у старо време били факултети Артиота. Поред ових одељења има још више стручних школа: правнички факултет, земљоделска школа, школа за марвене лекаре, школа за архитекте, школа за цивилне инжињере, и нека врста техничке велике школе. — Университет има велику библиотеку са 190.000 свезака; капелу са

седиштима за 500 особа ; дом за ученице университета, који је дивно украшен; велики дом за хришћапска удружења, којима припадају и учитељи н ученици и завод за гимнастику. Университет има 171 ваставника и 1763 студента. Университет др&и и летне течајеве за језике, математику, природне науке, цртање, историју уметности н за науку о машинама. Ове последње течајеве походило је 237 студента. * * * Према статистичким подацима о школама у држави Њујорку, било је године 1896.: 3,112.719 становника (од тога на сам Њујорк долази 1,960.000); деце за школу способне од 5- до 21. године) 851.832; управнтеља и управитељица, учитеља н учитељица 8428, школа 575 (и то у Њујорку 329). Укупна вредност школских зграда и плацева чини 31,622.631 долар; издаци за једнога ученика у Њујорку чине 2311 долара. Укупни издатак на школе беше 10,552.955*37 долара, и то 6,086.499'70 долара на учитељске плате. * * * У вароши Њујорку иринавља се сваке године у гаколама више од 14.000 ученика. * * * У американским школама посвећен је једандану години сађепу дрве&а, а сад ће се узети једав дан за поуку омладине о користи итица. Тога дана учитељице ће причати деци занимљиве приче и анекдоте из живота итичијега света. * * * Поклони американским школама. Университету у Чикагу дао је неки госиодин На11, прошле године, на поклон 1 милион долара; а други су поклонили имања у вредности 500.000 долара за иодизање велике биолошке стације. Једна госпођа поклонила је велику суму новаца за подизање политехничкога института. Сва университетска земљишта вреде иреко 2 милиона долара. Једна удовпца ноклонила је университету у Калифорнији 4 милиона динара. * * Република Соз1а-Шса имала је 1894. год. 243'000 становника (дакле од прилике као наша Црна Гора), и 288 школа: 138 мушких, 126 женских и 24 мегаовите гаколе. Ученика је било 18.768; у учитеља 640. Похођење је школе обавезно и то у варошким школама седам година; средњим гаколама пет година, а у сеоским школама четири године.

Школе у Африци Од 131 немачке евангеличке мисионарске школе у Африци, које су почетком 1896. године основане у областима, које су под немачком загатитом, беше у Еамерунској области 50 гакола те врсте, са 93 разреда и око 1280 ђака. „Б. 2. Б 1 . А. 1Ј." Добривоје.