Просветни гласник

СЛУЖБЕНИ ДЕО

X. Ако ди се ма и један сдучај шардаха или дцФтерије у којој учионици појави, ваља је одмах затворити и дезинФиковати. У овом сдучају зидове ваља окречити, а патос, врата, прозоре, школске кдупе, сто итд. у учионици, као и предсобљу и степеницама ваља 5° 0 карболом обрисати, затим врућом водом опрати и 12 часова држати учионицу отворену. XI. Чим се појави неколико случајева скарлатине или диФтерџје или које друге заразне болести у истој школи, не треба чекати да зараза ухвати маха, већ у договору са лекаром — а у преком случају и без њега — школу затворити и о овоме известити нретпостављењу власт. Код богиња великих, не треба затварати школу, већ децу одмах сву каламити (ревакцинисати). XII. Заражена школа не сме се отворитн, док нису добро локали (учионице, предсоблк, нужници итд.) добро очишћени и дезинФиковани, Црема упутству лекаревом. Што се тиче познавања главних знакова појединих заразних болести од којих школска деца највише страдају, као и упустава о предохрани, шта ваља учинити у појединим сдучајевима и шта ваља наставници да раде, треба их упутити па нредавања школског декара „заразне бодести у школи 1- која су одштампана у „Учитељу" за 1896. год.

Саопштите ове прописе и свима подручним наставницима с наредбом да се по истима управљају. ПБр. 21.699. 29. децембра 1897. год. Веоград. Министар аросвете и црквепих иослова, Андра Ђор-ђеви-ћ о. р.

Главни Просветни Савет на свом 701. састанку од 2. овог месеца одлучио је, да поједини писци — односно издавачи, који шаљу штампане књиге на оцену приложе уза своју модбеницу увек по три примерка понуђене књиге: два за одређеие реФеренте, а један за библиотеку мшшстарства просвете. Ово је потребно, да би књиге, које би добиди реФеренти, остаде код њих, те да би на основу забележака у истима, могли по потреби бранити своје мишљење, а и стога, да би се преглед дела што брже чинно, како један реФерент не би чекао док други дело прегдеда. Усвајам ову одлуку Гдавног Просветног Савета с тим да вреди од даца објаве у „Просветном Гласнику". ПБр. 541 12. јануара 1898. год. Београд. Министар аросвете и г^рквених аослова. Андра ЂорђевиЋ

РАДМ ГЛАВНОГА ПРОСВШОГА САВЕТА

ЗШСНШ РЕДОВННХ Н ВАНРЕДННХ САСТАНАН« ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

САСТАНАК 699-ги 12. Новембра, 1897. год. у Београду. Били су: председник Жих. Валтровић, редовви чланови: Ст. ЛовчевиЈ!, Јован Миодраговић, Вожидар Проки!., Димитрије Довијанић, Јеврем А. Илић, Лука Лазаревић, Л»убомир Мил.ковић и Момчило Иванић. Пословођ Др. Стев. М. Окановнћ. I Прочитаи је и примљен записник 698. састанка. II Црочитано писмо г. министра просвете и цркв.' послова од 12. новембра ове године, ПБр. 14.471.,!

којим се доставља Савету оддука г. министра, да се од дана, кад се иста оддука одштампа у „Просветном Гласнпку," не ће издавати хонорари за нрегдед разних деда у Гдавном Просветном Савету, из државне касе, него, да ће нх подагати они, који деда на оцену подносе; а нз државне благајне испдаћиваће се се само хонорари за она деда, која министарство просвете поручи иди затражи. Прима се к знању. Ш Прочитано писмо г. мпнистра просвете и цркв. послова од 12. ов. месеца ПБр. 17 .888., којим подноси Савету на одобрење предлог Грађевинског Савета о изменама у „иравидима о грађењу шкода и намештају шкодском." Загим је нрочнтан и тај преддог који гласн: