Просветни гласник

4

гадња главнога пгосветнога савета

Господину министру грађевина Грађевивскож Савету упућивани су на преглед разни планови за грађење школских згра.да, па му је нарочито пала у очи велика цена ових грађевина. Ова је нарочпто осегна за сироте општине, па се због тога и многе општине устручавају, да ираве нове школе,-но се са старима служе, докле их год власт трпи, иа кад им ова забрани даље држање школе у таквој грађевиДи, онда су оне нриморане да буду и без школе. Да бп се тој незгоди доскочило и да би се могле јефтиније подизати школске зграде, Грађевински Оавет је у својој седнпди од 25. о. м. проутио ово иитање, не би ли се како год изнашао начин, на који бн се могле јеФтиније подизати школске зграде, а да ииак оне одговарају иотреби. Тога радн Савет је најнре ироучио распис г. министра просвете од 18. марта 1881. год. по коме су до сад израђиванл планови, како за варошке тако и за сеоске школе, и сравнивши га са нрописаним димензијама у осталпм кросвећенпјим државама од наше, нашао је : 1.) Да би требало правити разлику у одређивању простора, -који је потребан за једнога ђака, између варошких и сеоских шкода, јер док се у другим просвећеним државама одређуј«. новрпшна на једнога ђака према узрасту, важности | рангу, код нас је за све ове школе одређена једна новршина квадратна од најмање 1'50 □ м., а та је мера, која се одређује само вишим и једва најоддичнпјим средњим, никако пак — сем Швајцарске — ни основним варошким, а камо ли сеоским школама. Прегледа ради, колика се квадратна површина одређује у сеоским школама, Савету је част да наведе: да се у Пруској даје површина на једног ђака 0'591П м., у Виртембершкој 0 - 636 П м ., у Саксонској од 0 - 591 до 0 - 69П м., у Аустрпјн (без ходвпка и запреме намештаја) 0'60П м., у Енглеској 0'743П м., у Америци 0'65П м. Наша дакле правила, као што се из наведенога види, нрописују преко два пута толики простор, за то би по мнеау Савета била довољиа поврпшна од 0'65П м., на једнога ђака за сеоске школе, а 0'90П м., за варошке, разуме се, у оба случаја без ходника, ио само за учионице, да се рачуна ова површина. 2.) А поред овако велпког одређеног простора, наша правила садрже још и захтеве, који су излишни са гледишта стварне потребе. Она траже: да се патос , натапа ланеним уљем; зидови у учионпцама да се обложе даском ; зидови у ходницима да се премажу масиом бојом, на земљишту изабраном заучионицу, које и онако мора бити оцедно, да се собе морају најмање за 1 м. над темељом уздигнути а довољно би било и 0 - 60 м. — Ову би меру требало придржавати и код земљшпта са јаким падом, те да просечно буде патсЛ: учионице уздигнут над земљом за 0'60 м. — Најпосле за наше прилике довољан би био стан од две собе и кујне за уритељд, а тако исто могла би бити једна иста кујна," како за ђаке тако и за Фамилијаза. 3.) Станови учитељски могу бити дод једним кровом школске зграде за два учитеља, но ови морају бити одвојени од учионица у сваком ногледу. 4.) Нужници да буду од зграде одвојени и везани отвореним, откривеним ходником, а најмање од зграде, I удаљени за 5 м. ■

5.) УчионицеЈгу бити окренуте осим источне и јужне стране ијсеру, разуме се, акојо потребно, никако иак западу и северо-занаду. 6.) Виснна коница да не буде искод 3'50. м. 7.) Прозорногу бити по два састављена у.један (§екире11) и чет )>оугаони по селима, а у варошима по потреби. 8.) Површа прозора да износи '/ 8 целокупне површине иато' код школа, ако су усамљене, а 1 / 6 површине пато, ако има блпзу зграда, које ју засењавају. 9.) Зид № прозорима не сме бити шири од 150 м. 10.) Порсвећ пронисаних правила ради вентилације, треба. уулундару у колену — каисле — који излази из ФЈ-не пробушити и начинити, да се рупе могу и затвити, кад се каисла заврне. По сеосм школама, да се Фасаде извршују просто са што мањ нроФилацијом. Изневп у горњем главна начела, но којима би ваљало грати наше школске зграде, Савету је част предложитД Мпнистру, да изволи код г. министра просвете издејвовати, да се постојећа иравила према горе изложеноЈ а у интересу подизања што већег броја школскихграда, измене. 25. нуара 1890. год. у Веограду. За иредседника Грађевинског Савета Се>етар члан, М. Иа јОник с. г. Јов. Марковић с. р. Бр. 466. КБр. 46. Д је овај препис веран своме оригиналу тврди: ]. новембра 1896. год. Веоград. Застуи. стареШ. арх. одељ. Виши инжињер, Свето.чар Ивачковић с. г. По прочитању опог предлога Савет јо одлучи< Да се исти прими. IV Прочитана су писма г. министра просвете и цкв. посдова од 81. октобра, 1897. ПБр. Г1783 и цод 31. октобра, 1897. ПБр. 16329, којим ппта. (двет за мишљење, да ди се госпођа Мнлева Шљиићка и Персида Шодајићка, бив. учитељице, могу оново примити у учитељску сдужбу. Савет је одлучио, да се умоли г. Војисдав Вељковић, проФесор Ведпке Шкоде, те да о овој ствари да своје мншљење Савету. V Нрочитано писмо госи. министра просвете и цркк. посдова од 31. октобра пр. год. ПБр. 17357, којим се Савегу доставља на оцеиу рукоппс „Грађење шкода и намештај шкодски" од г. Ник. Б Несторовића.