Просветни гласник

РЛДЉА ГЛАВНОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

5

Савет је оддучио, да се умоли г. Андра Стевановић, редовни члан Главног Проеветног Савета, да ово дело нрегдеда и о н.ему Савету ре .Ферује. VI Прочитано нисмо госн. министра нросвете и цркв. иосдова од 30. октобра нр. год. ПБр. 16.428, којим шаље на оцену „Науку Хришћанску за ученике. и ученице III разреда основ. школе," коју је иоднео г. Аранђео Дмитровић, модећи да се иста књига може употребљавати као уџбеннк. Савет је оддучио, да се умоде г.* г. Стеван Весединовић, проФ. и Ђорђе Пвковнћ. учитељ, да о овој књизи даду свој суд. VII 'Прочитано писмо г. минпвтра нросвете и.цркв. иосдова, којим се Савету доставља на оцену књига „Адександар- Хумбодт* у преводу г. Миденка Чабри&а, који је модио да се иста књига препоручи за књижннце основних и средњих. шкода. Савет је оддучио, да се умоди г. Љубомир Миљковић, редовнн чдан Савета, да дедо прегдеда и о њему Савету реФерује. . VIII Према усмеиом реФерату Дуке Лазаревића редовиог чдана Савета о урачунавању појединих година учитељске сдужбе појединнм учитељима, Савет је^оддучио : „ 1. да се Мидораду Поповићу не уваже оне године сдужбе, за које је модио; 2. да се Еузману Јовановићу не уваже оне годние сдужбе, 'за које је -модио ; 3. да се Вићентију Марћовићу не уваже оне године сдужбе, за које је модио; и 4. да се Вуку Иванићу и Косари Иванићки могууважнтп оне годнне учитељске сдужбе, које су нроведи ван Србије, ако докажу да су српскн нодаиици. IX. Црочнтани су реФерати г. г. Саве Антоновића. н Сретена Аџића о земљоиисима за III разред осиовне шкоде од Петра Никетића, Мидана Убавкића, Арапђеда Дмитровића и Павда Шарчевића н Ђ. Ђорђовића. РеФерат г. Антоновића гдаси : Главном Просветном Савету Главни Просветни Савет актом својим од 23. јануара ове године СБр. 138, 140 и 190, уиутио ми је на оцену три земљоииса за III раз. основних шкода, које су написали г. г. Павле С. Шарчевић, Мил. С. Убав- I кић и Аранђел Дмитровић.

Ја сам сва три земљописа прегледао о чему част ми је поднети Глав. Просветном Савету своје мишлење. Прво ћу иочети са.замљописом г. Мил. С. Убавкића. Земљоиис Убавкићев има 124 стране. У њему је геограФски и историјски материјал подељен на 15 округа, каб што се по програму тражи; а на крају додат је оппгти нреглед Србије и две статистичке таблиде. I. Писад иочпње уџбеник са оиисивањем Ваљевског округа, па по том огуисује н остале округе по азбучном роду. У самоме почетку иисац се није држао ирограма, у комо је заступљена нндуктивна метода, јер је пропустно да у једном угледном предаваљу оншпе срез и да у њему исцрпи сву грађу, "која је за тако једно иредавање потребна. Исто тако требало је да је учинио и са округом. Остале пак округе оиисати онако, како ће одговарати општем задатку свих школа. Тако би се иоједини наставници угледајући се на»ово угледно иредавање, могли уирављатп при опису срезова и округа у којима они живе. Не могу да нроиустим, а да не напоменем, како је велика мана и овога, као и осталих уџбеника, што су написани без икаква пристуиа у овако лепу и занимљиву иауку; јер без њега цела ствар изгледа деци нејасна. Лепим и згодним нриступом избегло би се често и монотоно помињање иојединих ствари, као нпр : „у овом округу живе Срби" ; или : „Становници су сви Срби, вере православне" итд. Сем тога, у приступу би се деца упознала и са неклм важним орограФским. објектпма, који се у овоме уџбенику помињу, а нигде нису објашњени, као: повијарац, коса, висораван, долина, поље, клисура итд. II. При опиСивању округа, нисац се држао азбучнбг реда, необзирући се на то, што је то противно методици земљописа. По мом мишљењу требало је почети описивање округа и.ш из среднне илп — што је много боље — оиисивати округе по речним сливовима, где би прво дошли окрузи слива Моравског, за тим Тимочког, па Саве п Дунава. На тај би начин цела ствар изгледала много природнија и лепша. Код писца овог уџбоника ирво се говори о Ваљевском, па се одмах прелази на Врањскн округ. III. Описивање округа врло је једнолико и монотоно; нигде ни у једном нису запажене и истакнуте најкарактеристичније особине његове. Описивање округа подељено је на ове одељке: 1. име округа; 2. положај, гранпца и величина ; 3. планине и равнице ; 4 воде ; 5 илодност н лроизводи ; 6 становници ; 7 места и 8 историјске личности. IV. При одређивању положаја, границе и величине појединих округа, писац на внше места јако греши. Тако за Ваљевски округ каже : „Ваљевски округ налазн се на западном крају Србије" ; за Крушевачкп : „Овај се округ налазн на југу Србнје" ; зауРуднички: „Овај се округ налази на западном крају Србије" ;