Просветни гласник

36 ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

0 « Е Н Е .И Сиоменак, књига за децу. Прва кита. Прибрали А. Лазаревић и Д. Ј. Соколовић. Београд. Парна радикална штампарија. 1897-8. г. стр. 98. Ретка је у нас ваљана књига, намењена младежи, и ако је таква књига врл.о потребна. Отуда је ваља да и то, да се појави такве ваљане књиге, намењене нашој омладини, радујемо као мадо који. И „Споменак" радосно поздрављамо. Њиме је мало увећан броЈ књига, које се спремају и издају из чисте љубави према омладнни, и којима се ставља у задатак, да помогну школи у развијању духовних одлика у младежи. „Споменак" је збирка песама, прича и чланака, подешених за децу. Својим прилозима ова се књижица прилично одликује од сличних, које већ имамо; највећа је одлика у томе, што се намењује деци, која су већ читала „Зорицу" и сличне ствари. Причице ми се нарочито допадају; у њима се одступа од досадашњих прича за децу; причање је живо и течно; све су тенденциозне, али је тенденција тако уведена, да ће мали читаоци у сласт читати причу неосетив налетљивост у саветима од пишчеве стране, чега је доста у причама за децу, а што опет много пута причињава да деца нерадо читају такву књигу. Једна само од ових прнча није својом садржином подесна за децу. Мислим на повећу причу Уцена. Незгодно је деци причати о хајдучији. Живот у сеоској задрузи и родитељска љубав могли су деци бити приказани и без хајдучкога уцењивања. Мимо приповетке ваља ми нарочито указати и на ове чланке, као лепе и за децу подесне: Рис, Еако је у Аустралији, Паун, Пријатељство међу животињама, Разум у животиња. Ови прилози врло лепо пристају у књигама за младеж, и предметом и обрадом. За песме не бих рекао да су добре, у овој књизи. Ако се хоће, да буде истините користи од комада у стиховима, намењених деци, онда они ваља да се одликују лакотом израза, ако већ не може у њима битибашувек чисте иправе поезије. За песмице у Споменку сем последње, чак се ни то не може рећи. Стихови, као што су: Ти ме учиш да се клоним Свега што је гнусно, Да презирем п да мрзим Све, што је год ружно. мучно да се могу допастн деци и да јој омиле везани слог. Воље је било, да је прештампана која

П Р И К А 3 И песмица Змајева или Грчпћа Миленка, као што је лепо радио „чика Стева" у своме Радовану и другим књижицама својим, деци намењеним. Неки прилози обрађени су без обзира на читаоце, којима су спремљени. Смело се с ума, да је нрирода дечја, да код свачег необичнога застану, све непознатно испитају; на свакоме кораку изађу с питањима: како и зашто ? При спремању лектире за децу, ваља пазити, да деца при читању нађу и одговор на оваква своја питања. Овога ради мислим, да је неке прилоге ваљало друкчије израдити. Да поменем само чланак о Џону Мезону. Намера је писцу била, да покаже деци шта се све може постићи радом, па је ово невешто урађено. Чак деца и после овога чланка, мало знају о прављењу гвоздених пера, и ако су овим чланком заинтересована за то. Местимице ће наћи и потпуна неразумљива места, као што ће бити тамо, где се прича како се Мезон бавио галванопластиком, а деца о галванизму не знају. Народна прича Еако је њему ио вољи својом садржином није за децу и ја, истину да речем, не знам чега ради је овамо и увршћена. Кокајинско дрво такођер ипје ваљало да уђе овамо, бар не у овоме облику; ствар је интересна и лепо би поднела за занимљивости у коме дневноме листу, али за децу нпје; она мучно да могу појмити необичне одлике тога дрвета. Мали јунак такођер ваљало је да је ушао у ову књигу у другоме облику; кад се већ није потражио у нашој историји предмет за сличну тенденциозну сличицу ваљало је бар тако овај предмет прерадити, да мали јунак буде Србин. Можда ће ово изгледати као ситница али ваља знати, да деца мало знаду о Талијанима и Аустрији и њихову ратовању, те не могу како ваља ни оценити пожртвовање малога јунака. Сасвим оправдано у овој књизи хтело се пружити деци и шале, али баш у овоме није био учињен срећан избор; ни једна од употребљених шала није за децу подесна. Доста ће бити, да напишем последњу: „Скитница: Еесу са сто динара, која је јуче нађена, ја сам изгубио. Полицајац: Ти? сумњам. А чиме доказујеш да је то била твоја кеса? Скитница: Тиме што ми је продеран џеп." Самоме натпису ове књижице не могу, да не приговорим. Спомеиак је, под тим именом, врло мало познат у нашем народу, и не .придају му никакво значење, те мучно и десети део читалаца ове књи-