Просветни гласник
к 0 в ч е ж ii ћ
да у иријави скзначе, иа коју се врету ироФесора Јављају (Види чл. X. закона о изменама и допунама у закону о уетројству Велике Школе од 22. октобра 1896. године). Коиисија аа свештенички бир. — Да би се једном учинио крај неирекидним жалбама свештенства .нротиву среских вдасти због иеуредног издавања свештеничког бира, ]\ Министар иросвете решењем својим од 13. декембра пр. год. ЦБр. 1256 одредио ,је комисију, којој је стављено у задатак, да у смислу закона о уређењу свештеничког стања од 1882. године ово иитање свестрано испита и проучи и нађе најиодеснији практички начин да се наплата и издавање свештеничког бира свештенству у будуће уредно издаје. За председника комисије одређен је г. Протојереј војни г. Илија Протић; а за чланове' комисије одређени су г.г. Протојереј Василије Милић, иредседник београдског духовног суда, Марко Нетровић, парох београдски, Тодор Неткевић, реФеренат за дрквене иослове у Министаретву иросвете и црквених послова и Данило Живаљевић, секретар министарства Финансија. Број учеиика и ученица у Великој Школи.У нрошлој ишолској години било је свега великошколаца 479, а ново уписаних 136. Од ових се уписало: у I годину права „ II „ технике У I годину философског Факултета: лингвистичко-литер. одсек • • • • исторпско-географскн „ .... математичко -Физички „ .... јестаственнчко-хемијски одсек
Свега
• 83 • 25 • 4 • 11 • 4 9 136
Одношај редовних ученика сирам нередовних иредставља се ови нрегледом :
II [II IV
Свега
Р Е Д 0 В Н И
I
* 5 П 8 ° 11 и ч о ®
ОДСЕК
25 4 2б|ј 8 10 6 4 —
41 6 11
4)
- 3
136 105 102 25! 99
261 65 18 29 21 201 3 25 442
НЕРКДОКНИ
18
6 4 28164 2— 2 107 3 - 3 105 4 —ј! 4 103
18Ј15 4 37479
У овоме броју било је ученцца редовних 21, нередовних 12, свега 33 ученице. Свршило .је Велику Школу 87 ученика, и то: иравника 58; ФилосоФа историско-Филолошко? одсека 22; ФилосоФа нрпродно-математичког одсека 3, и техничара 4, свега 87 ученпка. У току школске године умрла. су два врло добра ученика (Милош Протић философ , IV године историско-
филолошког одсека н Драгиша Стојановић, правник I године) и две одличне ученице (Милица ТриФуновићева, философ IV године историско-Филолошког одсека и Љубнца Миловановићева, философ II године лингвистичко-литерарног одсека). 1 >рој благодејанаца је износио : у Факултету нравничком • • ■ -11 „ „■ философском • ■ • • 8 у „ техничком 6
Свега 25 благод. Величина благодејања је била, и то у нравннчком и философском Факултету до 28, а удеХничком Факултету 34 динара. Међу благодејанцима биле су и 4 ученице философског Факултета.
ВЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ
Цена дивл.их жииотиња. — У Хамбургу се налази велнкн трг за дивље животнње, одакле се овнма снабдевају зоолошки заводи и вртовн у свој Европи. По врло великим ценама, које неке од њих достижу, моћи ће се судити о њиховој реткостн на земљи; а вндц сс н то, колико се грдног новца код иросвећених народа данас троши н како се управо новац ни мало не жали, где год ћс сс тиме аомоЛи научним циљевима или олакшати иросветним и културним установама за темељније и бољс образоваце омладине а и самог народа. Тако: Индиски слон, женка, висине 1,85 м., дресирана 7.500 дпн.; Индиски слон, женка, висине 1,85 м., недресирана 6500 дин.; Млади слоновп из Бирме, мужаци 5000 дин.; Млади слонови из Бирме, женке 5000 дии.; Пар зебрн из Дао-а 10.000 дин. ; Дивљи магарац из Нубије, од 6 год. 1000 днн. ; Тпгар нз предела поред Бенгалеког залива, мужјак, од 6 год. 3.500 днн.; Тпгар из предела поред Бенгалског залива, женка, од 3 год. 3750 дин, ; Пар лафова из Нубије, од 6 год. 7800 днн.; Одрасли бели илн сев. медвед 5000 днн. : Кенгур, мужак 575 дин.; Орангутанг, мужак, од 7 год. 7500 дин. ;
Дејство великих хладноћа на виталитет семен&. — Нознато је да су општи и најбитнији животни услови : вода топлота и ваздух. Даље се зна, коју највећу и коју најмању темиературу могу иоднети појединс биљке, нпр., пшеница већ може клијати на 3°С., најбоље на 25° С., а иреко 32° С. не. Но за нас овде потребно још наноменути, да је размак азме(ју најмапс и највеЛе темиературе увек мањи за живот биљака него за живот семена. И тај Фак, да семе може претрнети врло ниску температуру (само под извесвим условима), а да не угине, више пута је експериментално показан, али никада ти експерименти нису тако далеко дотерали као у најновије време у Енглеској Н. Т. Лгогоп и /■'. ЋзсотЂе,