Просветни гласник
8*
к о в ч
који су усиели да семе држе 210 часова на темиературама, које варираху измсђу — 16'3° и — 192° С. одржавајуЛи ту хладно&у неирестаним исиаравањем доста велике количине течног ваздуха. Умосно је да се напомсне, да семе, с којцм се ово лоступало, беше иретходно исушено, да не садржаваше више од 10 до 12°| 0 од његове природне влаге (то је уочено и у иракси, те отуда иази ее, да се кртоле, жито и др. иреко зиме, не оставе на влажним местима, јер Ле ире иромрзнути); и да иосле оиет бејаху брижљиво и иостеиено крављена, — операција, која не захтева мање од 50 часова. Семена, која беху узимата за опит, јесу између других, од ових биљака : ■ јечма, овса, бундеве, грашка, сунцокрета и попонца. После интенсивног смржњавања, чије смо услове казали, моК клијапа ових биљака не иоказиваше аисолутно никакве разлике од моИи клијапа семена иод обичним условима и за чије смо клијање уверени ; и шта више, биљке добијене из смрзнутог и несмрзнутог семена, бејаху и иодјсднако здраве. М. М. Томић.
Младунче индиског тапира. Тапира данас има две врсте; Тарггиз гшМсиз 1)езш• и Т. атеггсапиз 1 ј., а од обе врсте по пар чине особити украс зоолошког врта у Бреслави у Немачкој. Нре кратког времена у овом врту од првог иара окотило се једно здраво женско младунчс. Осим јединог случаја у хамбуршком зоолошком врту, где се окотило једно младо, које шнрем кругу није било ни познато, јер је иосле неколико дана угинуло, — до сада није било више иримера, да се индиски таиир окоти у роиству у Евроии. Ми у опште тек од почетка овог етолећа знамо о овом тапиру, па још и данас оа је једна реткот на европском тргу. Осим тога, погато животиња само при најбрижљивијем чувању и неговању може дуже у ропству издржати, то је у зоологаким вртовима ретко и има. Тим радоснији је Факт, што Т. пнНсик 1)евт. у зоологаком врту у Бреслави не само усиева, ну се сад и множи. Младо је и ио облику и ио начину живота једнако родитељима, разликујуКи се битно од њих, што ио својој младачкој одеЛи има неке иеге и ируге, а тако што слично има и младунче америчког таиира, који се ве% неколико пута у роиству у Евроии илодио, те се и тиме иоказује заједничко порекло њихово. На тамној иодлози, у младунчета се виде жуте п мрке пру г ге и пеге, које на ногама постају белнчастије. Длака му је густа и мека, али без оне сјајности длаке у одраслих. На. трупу је од прилике 1 до 2 см. дуга, а на глави и удовима са свим кратка. Дужица му је лепо плаво-љубичаста, а у одраслих тамно-љубичаста. Боја копита је црвенкасто-мрка, а код одраслих сива. Новорођенче мерено кад усиравно стоји имађаше у дужину 60 см., у висину 36 см., а иосле 5 дана 40 см. Како му је матер особито здрава и брижљиво се негује, и младо усиева са свнм добро и љубимац је својих одгајивача и посматрача.
В Ж и '11 59
Колонија чапал.а на Доњем Дунаву. — Мало пма одломака из јестаственице тако прпвлачних као онај, који се односн на начин живота, обичаје и навике дивљих птица. Оне најрадије живе но пар, а ретко и то случајно се удружују у мања или већа јата, кад се селе. Од наших станариЦа н скитачица нознатија су иовеЛа јата врабаца, врана и чавака, кад с јесени иду у какву пљачку или куда на нреноћиште, а ређе и штиглица (чешљуга) по местима, испустима, где има повише чкаља (или уставе) и чичка. Веома су дружевне. Пловушс и Штакаре. Дивље натке ирема потреби одређују и стражаре (обично патане). Штакара не само да је обилно у нилској равници, у правом рају дивљих птица, него оне праве невероватно велика удружења, колоније, -и на северу, а и у неким нашим крајевнма. Кад човек наиђе на ове, оне праве на њ изванредан утисак, јер веома велики број животиња заједно не внднмо често. Како пловуше, нарочито северне, могу правити ужасно велнке колоније, навешћу овде, како је само на једном најсевернијем хобридском острву СанктКилди. Оно има само два часа у обнму, а највише му стена допире до 400 м. у висину. Овака плоча стене нспуњена је разним врстама галебова и алкн, иоларннм рончнћем (РиШпив агсНса) и бурном итицом. Силно гуано лежи нагомилано ту вековнма, да се и летн ирема сунчаном зраку цело острвце бе.ш, рекао би човек, да је и тада покривено снегом. Младих се на њему излеже сваке године на 22—25.000, а број јаја, разуме сс износи више — на стотине хпљада; и поред огромног купљења јаја и ловљења маторака од етране невероватно смелих ловаца нод тим готово вертикалним стенама, ипак се не онажа никакво смањивање ове птичје колоннје. Нрорачунато је да ове птице осим безброја љускара и црва ноједу годишље самих харинги на 10,000000. Кад морнари и л„овци ту с тешком муком пристуие. на једном се дигне вика, цврчање н ленргаање птица, да се с тиме гата вигае надмагаи н страховито ујање таласа, п човеку се у први мах учини, као да би ове многобројне птице хтеле да с њим боре. Али • разуме се, да се човек — тај створ „малп" — који се нротура свуда, често презирући сваку онасност, да би само продужио свој живот и пустио узде својим страстима; — у скоро нађе нрисебан п овде. А ту нарочпто долази п зато да хвата бурну птицу ноћу изненада; ухвати је за кљун, овај јако гњечи неколико минута, те птицу услед тога спонадне нека мука, да новраћа неко бистро уље, боје као ћилибар, и ово Хебриђани сматрају за лек против дуготрајног ревматизма. * * * Да штакаре и пловугае могу правитн велика друштва и у нашим крајевима, види се из овог описаједне насеобине чанаља на доњем Дунаву. У равницама садашње Угарске и после на југоистоку близу свога ушћа у Црно Море, Дунав нпје тако валовит и шуман. Лагано и управо тромо као какав уморан старац вуче се он своме крају по кориту широком неколико миља, издвајајући небројене рукавце н иравећи непрегледне сталне баруштине и ритове по тамошњим равницама.