Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

ноћсти, тј. нпје требадо имати ,гимна:1ија" нзнад три и.1и четпри разреда, кад нли нису потребне или када оне не могу да буду потиуне гимназије. А било бн боље и за целу земл>у, да су којом срећом на место ових „гимназија" нодизане све оие друге практнчне средње школе којенису гимназија! Осим тога п овој гимназији шкодило је, што су ,јој се настанннци мењали, н. нр. за Хемију, која је у току године имала четири струмна хемичара којн су један другога замењнвали, а међутнм она ннје могла бити ии довршена према ирограму ! II Шта треба нашим гимназијама, судећн по овом што сам код ове видео, исказаћу у следећем, молећи вас, да то сматрате као искрену жељу моју, да са своје стране допринесем добру наше гимназије : 1. Гимназији трсби глава, која води и управљо. наставц у њој. Наше гимназије имају данас велики бро.ј наставника, по двадесет или тридесет. А гимназнја мора битиједна сређена, униФормна целина. Данас нак, када је директор њен заузет администрацијом, која је велика, он није оно важно њено лице, које ће одржавати ову сређену униФормну целину. Отуда је, н. пр. између осталог, да се гимназијски иредмети једног истог разреда не ослањају једанна други, н. пр. Математичка ГеограФија н Геометрија у V. разреду. II нико други није нозван, да ову хармонију изазове н одржава, да обавештава и унућује, него директор, којп треба да је глава гимназије, али глава, која водн и управља њену наставу, а ио могућству и васпитање. — Могле би п разредне старешпне то доиекле чинити, али онда би било већ њих осморица; н због овог броја, само, тражена хармонија и одређеност не 'би се вероватно постигле. Али цела колегија нли збор разредних старешина на својим састанцима свагда под председништвом директора — чији би дневнн ред био: договор о бољој настави итд. — били би драгоцени сарадници, да све већег и већег успеха у гнмназијама буде. •Тест, гимназији треба глава, али не канцеларнјска, већ она, која би била у сгању, да, руководећи целокупни рад гимназијски, створи од наше гнмназије једну хармонијску целину, чија добро унућнвана п сређена настава даваће земљн баш онај подмладак, који јој је н иотребан! II мој је ирви иредлог: Гамназији трсба дати дирсктора са искључним задатком, да руководи и уиравља наставу пену и стара сс о васиатној страни гкмназијског школовања. Све канцелариске иословс иак треба иоверити једном његовом секретару, који

се може узети измсфу наставника, који не могу бсз штете по здравље иредавати, и који ба аод руководством директоровим радио еве оне другс иословс. Признајем да у овоме може се наићи на тешкоће, али од тога се не смеплашити: што.је добро, а преко потребно школи, мора се без одлагања у дело нриводити. Не могадне ли се за сваку гимназију наћп перфектно лице за горњп посао, нека јој се да пајснособније које се има, па доцнијс, јавпће се н доћи јој друго боље. (Примећујем узгред, да би такву улогу у основној школи нмао да вршн управитељ школе те да не буде више просто административно лице). 2. Свугде је добро и иотребно и надзор вришти. Гимназије могу нам битп врло добре; на ипак да, бп боље биле, потребно је да су подвргнуте редовпом надзору. А овај надзор не бн смео бити у неку руку „полицијски а , већ онај благотворни надзор, који упућује, договара се, брине итд. Најбоље би било, да се има сталаи надзор за све наше школе. Али када га није могућно таквог имати још за неко време, зар да се не учини оно, што се може у овом питању ? По моме мишљењу напретка би бидо: када би одмах у иочетку године били одређени надзорннци за иоједине наше гимназије, више и ниже, са задатком, да е времена на време оду до одређене км школе и доиринесу свог благотворног утицаја у горњем смислу. А могао би један такав надзорник и по две и три школе имати у своме иодручју. Овим надзорннцима била би ово споредна али врло лепа дужпост, коју би они вршили за малу накнаду, ако не може без тога бити. II треба тако радити на и у осиовној школи на сличан начин док се не дође до сталне у-\ редбе ове инспекцијоне службе! Не могадну ли се добити и за ово перФектни надзорници, нека се узму онп. који су сада најбољи; мало по мало за њима ће доћи бољи! 3. Расиоред иредмета на наставнике мора бити целисходан, да би било усиеха у гимназији, 'у којој радња великог броја наставника даје крајње резултате њене. А у овом питању — да не би било н. нр. два стручна наставника за целу математику од 57 часова, а пет—шест наставника за природне науке и Физику од 30 часова, због чега јестаственичарп морају да предају рачуницу, геометрију итд. —■ потребно је: да свака гпмназија добије баш оне н онакве наставнике који су јој доиста потребни, те да ученик још од I разреда дође у руке оних, који баш треба да су му наставници. А за ово је иотребио: да се у самом Министарству Просвете овај иосао расиоређивања иредмета на наставнике свршава, које би било добро н због онога, пгго је најнеиријатнпјд посао и са.чпм