Просветни гласник

школски

ЛЕТОИИС

У ГеограФији ми се донадо оно просто цртање карата, које је парочито добро, када се карте не копирају паузпапиром. У Физици добро је, што се у вишим разредима ради но мало Формулама, то је уједно лепа прит мена Математике. А добро је и опо, гато се уносе и најглавпнје оспове Астронолшје иМетеорологије, као што се то то н. ир. у Немачкој чини. Психологија, као предмет ФилосоФске нропедевтике, заступљена је била добро опнм. што су ученици добијали шггања да у нримерима третирају анализу свести избегавајући заморне деФиниције. Ади већ су незгоде по моме Личном мњењу ове: И1ТО је учење живих Језика иретриано оним силним примермма са живог језика на Српски и обратно. Мепи се чини да учење тих многобројних реченица, које су обично без корисне садржине, добро је, када се учи језик ради говорења; али када се језик учи ради литературе, што је једино могуће с успехом у гимназијама нашим, онда горњи начпн неће водити оиом великом циљу: служпти се дитературом туђом, разумевати је и иознамати. Друго, што се не избегава увек, кад год је то могућно, да науке, у гимназији учене, буду што мање рецептивне, пошто .је то један од највећих неуспеха крајњег резудтата (који се у испиту зредости огдеда) у гимназијском гаколовању ! Што се у рачуници не избегавају све оне разне вегатачке рачунске доскочице, те не своди њсно учење на што простије рачунске методе, којима ће ђаче. научивпш пх, доиста тачно рачунати, а које ће му и мигаљење развијати! Што се у Геометрији нижој по који пут траже на иамет они односи геометријски, који су чисто ствар памћења, те напугата онај пут, који учп како ће се увек до тих односа доћи. Што учење Физике није и ексиеримеитално: да би ученици боље нознавали обичне појаве п разумевади пх, знали гдавне примене итд. Што Зоологија и поред најбоље воље наставнпкове у I разреду, н. нр., неће иматп оног васпитног успеха, који се од ње очекује у нижим разредима: да ученици науче гледати, посматрати, вндети иросте зоологаке предмете, јер као да јој није места ту, бар у садагањем облику, а друго гато она нема свих средстава за успех у том I разреду. Што Минералогија и Геодогија не престају бити читуље многих туђих имена и разних описа и не своде се на Фактичко познавање обичног стења и минерада поред оне васнитне стране да уче гдедати, посматрати и видети ове природне предмете. Што ГеограФија и Историја не могу да се још вшпе ослободе превдасти имена, година итд., иа

престати бити тортуре ученичке без озбиљне вредности; а ово нарочито због онога а које и за вежбање иамтења сасвим довољно: гато је већ учење језика великим дедом рецеитивио, те је учепику ту доста ове тортуре, али одмах морам додати, корисне и научне тортуре. Али чинећи горње примедбе, морам рећи и то: да г. г. наставници довољно виде то и старају се, да сведу у најуже границе сва бескорисна учења на намет, нарочито обраћајући пажњу, да учећи своје ученике, развијају у њих: посматрањс мишљење, • суђење! А нема сумње, да ја и ових напомена не бих морао чипити, да је у гимиазији веће хармоније у целом њеном саставу, средствима и њеном делању. Не ради се и не поступа подједнако у њој, и то је једна велика мана. А тако се не чини, јер се не може, и јер се није побринудо, да тако може бити. Но о томе ћу ја мадо час говорити. — Примера радц навешћу само ово: потпуно сам био задовољан н. пр. читајући иекодико лепих састава ученика IV. разреда; њихов одлични наставник доиста је имао успеха. Они чак имају- и свој разредни лист „Венац Слоге". Ади с друге стране нитао сам се, да ли то није штетно; да ди по сто сриских романа н сдичиог ирочптано неће шкодитл оној другој страни гимназиског гаколовања, која није литерарна ?! И поред рђаве окодине, нарочито за једну гнмназију, оном каФанском авлијом у коју гледају ирозори учионица II гимназије — а за децу, о којој се, као што је познато, родитељи врло мадо брнну, када су их дади једном у гаколу — владање и нопашање ученика пред шкодом и у школи задовољавајуће је, колико сам га ја видео. У заводу се ред доПро одржава; само је желети, да он у будуће има п ленше учионице и депгау околину; да има потребна учлда, која су готово рећл никаква у овој гимназији. На нослетку у овом реду мисли да речем и ове незгоде ове гимназије: У њу се из разних гимназија искупља у посдедњим разредима прлдично велики број ученика страннх за њу, које она нпје учида ; и то је једна велика незгода за њу, као што би то било незгодио и за сваку другу школу, јер тада она не може да покаже нравог свога уснеха. Због тога и по овогодпшњем ислиту зрелости не може се ова гимназија ценити, јер она ннје извела своје ученике на тај испит, ве11 ведики број пз других гимназија, у којима се као гато је познато не учи подједнако. А ово, обпчно гатетно, придолажење учеиика у старијим разреднма више гимназије најбоље говори и за оно: да нн.је потребно ни да има овпх могућ10 *