Просветни гласник

73

колегијама нроФесорским, када оие морају да на■гуре поједншш својнм друговима предмете, који нити су им струка нити су им мшш. II у овом иосду треба бити строго досдедаи, па свакој гимназији за све предмете и разреде дати баш оие наставнике који су јој нотребнп, те да не буде впше оннх многих неправилности у овом важном нитању, које су до сада тако често чињоне! У Миннстарству могло би се утврдити гачно шта Кс који наставник, који се једној гимназији гиаљс, у њој предавати, а могло би сс удссити и да -■сви имају иодједнак број часова и у довољном броју да би њима би.ш довољно у школи окупирани, које је добро и са оног раздога : што мање •наставника у гимназији то је бо.ље за њеиу наставу. Ади тада одмах треба и на боље награде наставницима иомишљати, па им и дати, а нарочнто овима у скупом Београду! Ту бч ес онда морао водити строг рачун орасиореду наставннка ио гимназијама и иазити, да се ови распореди не" мењају без крајњс иотребе! А ту се опда срета са оним ведиким иринцппом контпнуитета у раду Министарства Просвете, чији прави резудтати нису годишњи резудтати, већ читаве генерације, од чије спремности. способности ипатриотизма зависиће судбина цеде земље! За то и све могућне бриге и пажње треба нокдонити важној потреби: да сс што боље утврде иутеви којима %с се иКн у целокуиној иросвсти нашој, иа их и зајемчити једном за евагда, да се нс бн са истих скретало нити ее изновице с иочстка иолазило, ншде ни у Главном Иросветом Савету ни у канцедаријама Мшшстарства Просвете итд. 4. Знати иредмст свој тешка је ствар, а умети (Јчити друге исто је тако тешка ствар, ако није и тежа за ио гдекоје људе. Отуда је врдо важно да наставници гимназије умеју иредавати, иридагођавајући своја предавања деци коју уче, а ово нарочпто у пижим гнмназијама. Ведика Шкода, све до носдедњег покушаја њеног проФесора Иедагогије, није ништа у овом правцу чинида; па је и бивало, да је у гимназији онако предавано и говореио као што .је то у Великој Школи чињено. За то је потребно: да се овој великој вештини наставничкој иоклони највеИа иажња у самој Велнкој Школп, а и у гимназији, у којој Кс ово моИи бити ако јој њен днректор буде био глива - водиља. А разуме се, да обраћујући пажњу на ову важну наставничку спрему ваља пазити још н на садржииу; јер бива, да се и предаје, па чак и у књиге пише, што иије истина, у чему хоће да ексцелирају баш они којима реч лако нде !

5. Готово свакој мети може се иЛи разним иутевима, али да би се игало иравим иутем иа до мете стигло, осим снаге треба иамети. II да се не бп лутадо у гимназији тражећи нута, идући страннутицама, те због тога не усневалб у задатку своме, преко је потребно : да се тачно утврде датаљнн ирограми иојединих иредмста гимназиске наставе, и друго да ее давањем детаљних инструкција иокаже иут и начин како Ке се ови ирограми извршивати те сигурно мети гредити. Јер, н данас иа сваком кораку наићи ће се на рђаве последице немања одређепости у овој врло мажној нужности наших гимназија. А у овоме треба бити врдо миого нажљив п досдедаи. Требало бн н. пр. врдо тачно утврдити на који ће се иачин учити у нпжој гимназији, а на који у вишој ; каквн уџбеиици требају нижој, а какви вншо,ј гимназиској пастави итд. Јер у гимназији имаде миого предмета којн су више мање рецептивви, и када се у томе ие уме да нађе права мера, онда ево шта бива: У нижмм разредима учи се Геометрија Шрама и Шислера, а та књпга и у самој штампарској изради погрешна је. Текст је њен засебан а сдике су засебне, па уместо да ученик видп одмах иснод слнке закључке о ономе што му сдике казују. (јер њему се у иочетку не може дати слика па да он види у њој сам закључак), на чак да је то у књизи тако везано, да су слика и закључак и на истој страни, дакле да се и у том одржи иринцни од иартикуларног генералном, од иримера закључку — у том учбеннку то је одвојено : слике су у једној књизи а иравила у другој, тако да је ова носледња једна чптуља од заморних правила, а она књига са сликама веома мртва да би почетника могда учити, да у њој п види што би оне хтеле казати. Па и у другим наукама нпр. у физици у нижим разредима треба ићи од нартнкударног генералном. Треба поћи од иримера за разне Физичке иојаве, на онда извести правида, иа њима -за тим иове примера тражити. Јер тиме се постизава двоје: нрво упознају се разне придпке, нојаве, итд., и друго, што је н најважније, тиме се метода сазнавања истина у ученика све јаче и јаче развија, и он нрво учи се гдедати, посматрати, видети, судити, мисдити. Грешећи се о тај принции, којим се прнродно развија свест ученикова, бива, да се и. оида прибегава мучењу памћења где то не треба, ннр. у Геометрији. Отудаје за похвалу поменути покушај, да Психодогија у VII разреду буде трттирана према овом горњем принципу, ма да у вишнм разредима