Просветни гласник

школски летопис

могућно јс, а ][ треба, дати маха и оном другом принцлпу: од генералног- иартикуларноме, нттр. у Геометрији тнх киших разреда. 6. У добрим уџбеницима оиажа се јака оскудица. И неби бидо издишно љнма. поклан.ати највеће нажње, да бисмо их што боље имали и онда, \ када бн ови које имамо били добри. А када се узме у обзир, из већ напоменутог. да од ових постојећих имаде приличан број којн нису добри оида се тек види, кодико се треба заузети, да нам уџбеницп буду што бољи. Него, као да се у овом питању највнше греши ! Све што се да на уџбеиике и.згледа, да је много; и покушава се, и са позване и непозване стране, да се ограничи израда уџбеника — што на жалост и сва она нравила, која се постављају иди хоће да поставе о том, имају за последицу! А међу тим када се узме на ум, да само један наставник, био добар био рђав, коштао је ј нашу државу за 30 година па 120000 динара иримљене пдате, а многи уџбеник, који и кад је рђав много је мање штете учииио нето дп рђав наставник, ннје коштао државу ни двадесети део тога; онда сс тек види како је ногрешно процењимање онога, што се на књигу даје, н како греше онн што ово нитање сматрају једино са оне његове ружне стране, са стране оног невинога шнекулисања, заборављајући да они други.... „балвани у оку" јесу ираво зло, а да у овом пнтању на.јгдавнијн јс моменат: добра књига и што вигие добрих књига. Онн греше и за то што заборављају, да је књига друга једна школа, која је у ствари најјефтинија , а којој је ее код нае и еувише мало служило добрим књигама у великом броју. На п када се узме на ум она друга окодност, да сриском нлемену врло много вреди овај лени срнски језнк, који лагано ади сигурно осваја много бадканско пдеме сродно, зар да се на њу не ираложе највеЛе иотиоре могуИне, да би добра књига

била и књага многих школа ван Србије, била доживотна школа разних племена словенских на Балкану? Зар она, неби могла као моЛно културно среетво еигурно и више урадити за ераску ствар, него ли многа друга екупа срества која се /анае иретиостављају, а међу тим тако еу мало у иравој власти нашој ? Јест, она би могда сигурно дедати н много урадити; али за то она треба да је доиста добра, а Друго да је јефтина. Да буде добра, ериеку књигу не треба ничнм ограничссвати веЛ оставпти да слободна конкуренција да нам их што бољих. А да их могаднс бнти ш-то вџше, онако ието као што сриска. држава издржава своје школе, своје ирофесоре. тако исто, са вигних националних циљева а и сигурностиради, она треба да издржава своју књигу давајуЛи јој обилате новчане иотиоре. Као што Миниетарс-тво Проеввте расиолаже доста великим буџетом на учитељс, ирофееоре; тееко оно треба да има ни расиоложењу велику иартију једно 300000 дин. на хонорисање евих добрих сриских књига, е тим да све ове хонорисане књиге буду јефтинс као и државне да би могле што даље отиЛи! А тада би Државна Штамиарија иреетала терати трговину књижарску, која неда мира уиравницима њеним, код толиких других стручних иравих иослова једне вслике штамиарије: да и на оним књигама траже зараде, које једва да могу штамиарску израду илатити. Она бн тада само оно наилаЛивала што доиста кошта штампарска израда, и ирема томе би цену књига цтврђивала — јер хонорисање књига иадало би на терет Жннистаротва. ието онако шо ието иади издржавање школа, ила.та ирофесора итд. Тако бн срнска држава створила н имада јсдну велику моћну трајну школу и у својим узаним граннцама као и далеко ван граница, а чије последице дагане и сигурне билс би најдрагоценије Србији и српском ндемену! (наставиће се)